Kako da prepoznate rizik od bolesti srca? 8 faktora, uključujući hormone, igraju važnu ulogu
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Pad estrogena tokom menopauze povećava rizik od povišenog pritiska, holesterola i drugih srčanih problema, a dodatno ga pojačavaju stres i loš san.
- Na rizik utiču i porodična istorija, komplikacije u trudnoći, kao i povišen LDL holesterol i hipertenzija, koji oštećuju krvne sudove.
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu. Svake godine od bolesti srca premine 17 do 18,6 miliona osoba na svetu. Dugo se smatralo da ove bolesti pogađaju prvenstveno muškarce, ali realnost je mnogo složenija. Žene se suočavaju sa specifičnim rizicima, naročito tokom menopauze, kada dolazi do značajnih hormonskih promena.
Kako opada nivo estrogena, srce i krvni sudovi gube važan deo zaštite, zbog čega žene u periodu menopauze postaju podložnije povišenom krvnom pritisku, holesterolu i drugim kardiovaskularnim rizicima. Stručnjaci napominju da hormoni ipak nisu jedini krivac, na razvoj kardiovaskularnih bolesti u bitnoj meri utiču i faktori životnog stila, genetika, pa čak i stres. Dobra vest jeste što na mnoge faktore rizika možete da utičete.
Hormonske promene
Najveća promena koja se kod žena javlja u srednjem životnom dobu posledica je hormonskih promena, objašnjava dr Noah Greenspan, specijalista kliničke kardiovaskularne i plućne medicine.
- Estrogen štiti srce, a kada njegov nivo opadne, mogu da se povećaju faktori rizika za srčana oboljenja, kao što su promene nivoa holesterola u krvi ili smanjena elastičnost samih krvnih sudova - kaže dr Greenspan.
Hormonske promene ispoljavaju se i kao neprijatni valunzi i noćno znojenje, tu su i depresija ili simptomi depresije, koji se mogu pojačati tokom perioda menopauze. Češći su problemi sa spavanjem.
Prevremena menopauza
Istraživanja su pokazala da vreme nastupanja menopauze može uticati na rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Studija iz 2026. godine, objavljena u časopisu JAMA Cardiology, pokazala je da žene koje su ušle u menopauzu pre 40. godine života imaju znatno veći doživotni rizik od srčanih oboljenja u poređenju sa ženama kod kojih je menopauza nastupila kasnije.
Stres
Hronični stres može dovesti do povišenog krvnog pritiska, koji predstavlja faktor rizika za srčani i moždani udar.
- Tokom stresnog perioda mnoge osobe puše, konzumiraju nezdravu hranu, nisu dovoljno fizički aktivne, a sve može da ima za posledicu razvoj kardiovaskularnih bolesti - kaže kardiolog prof. dr Harmony Reynolds.
- Kod osoba koje već imaju povećan rizik, stres može izazvati promene u protoku krvi kroz srce - dodaje Reynolds.
I stres i nedostatak sna deluju na jače lučenje hormona kortizola, a sve može da ima za posledicu pojavu brojnih zdravstvenih problema, uključujući hipertenziju i kardiovaskularne bolesti.
Hormoni stresa takođe povećavaju aktivnost simpatičkog nervnog sistema, mehanizma odgovornog za reakcije organizma poznate kao „bori se, beži ili se ukoči“.
Porodična istorija bolesti
Rizik od srčanih oboljenja može se značajno razlikovati u zavisnosti od toga koliko vaših bliskih rođaka ima kardiovaskularne probleme. Porodična istorija bolesti srca može da poveća rizik zato što ste možda nasledili gene koji vas čine podložnijim razvoju ovih oboljenja. To znači da se određene genetske varijacije mogu prenositi sa generacije na generaciju, objašnjava dr Greenspan.
- Ako jedan od roditelja ima srčano oboljenje, njihova deca imaju veći rizik od pojave koronarne bolesti srca, srčane insuficijencije, kao i niza drugih zdravstvenih problema - objašnjava dr Greenspan.
Bitno je ipak navesti da, osim genetike, članovi porodice često imaju slične životne navike - način ishrane, nivo fizičke aktivnosti i izloženost stresu, što takođe može doprineti povećanju rizika od srčanih oboljenja.
Komplikacije tokom trudnoće
Trudnoća može da ostavi dugotrajan uticaj na organizam, uključujući i srce. Rizik je veći kod žena koje su tokom trudnoće imale gestacijski dijabetes, preeklampsiju (visok krvni pritisak ≥ 140/90 mmHg), peripartalnu kardiomiopatiju (oboljenje srčanog mišića koje se javlja pred kraj trudnoće ili nakon porođaja), prevremeni porođaj, spontani pobačaj.
Ova iskustva ne znače da će žena sigurno kasnije u životu razviti srčano oboljenje, ali povećavaju verovatnoću od problema. Povećani rizik postoji iako je prošlo mnogo vremena od trudnoće i kada se žena u međuvremenu potpuno oporavila.
Povišen holesterol
Povišen holesterol može da produbi rizik od srčanih oboljenja jer dovodi do nakupljanja masnih naslaga (plaka) u arterijama koje snabdevaju srce krvlju. Krvni sudovi postaju uži, a protok krvi ograničen. Ukoliko dođe do začepljenja krvnog suda, mogu nastati jaki bolovi u grudima ili srčani udar.
Kada je nivo holesterola visok, naročito „lošeg“ LDL holesterola, može da dođe do njegovog taloženja na unutrašnjim zidovima arterija i formiranja plaka koji postepeno sužava krvne sudove.
Kada se povišen holesterol udruži sa visokim krvnim pritiskom, oštećenje zidova arterija se povećava, čime raste i rizik od stvaranja plaka i razvoja srčanih oboljenja.
Iako intenzivne promene životnih navika, usmerene na snižavanje LDL holesterola, imaju značajan efekat, najnovije smernice Američkog udruženja za srce (AHA) zapravo podržavaju i ranije uvođenje terapije lekovima kada je to potrebno.
- Želimo da prvi korak bude unapređenje zdravih životnih navika kako bismo snizili holesterol. Ipak, ako vrednosti lipida u krvi ne dostignu poželjan nivo nakon određenog perioda promena životnih navika, potrebno je razmotriti uvođenje lekova za snižavanje masnoća u krvi ranije nego što bismo to činili pre deset godina - izjavio je dr Roger Blumenthal, kardiolog i direktor Centra Johns Hopkins Ciccarone za prevenciju srčanih oboljenja.
Povišen krvni pritisak
Povišen krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, može povećati rizik od srčanih oboljenja jer dodatno opterećuje srčani mišić, koji vremenom može da se zadeblja i oslabi. Može dovesti do oštećenja arterija, pa čak i do srčane insuficijencije.
Pošto stalno povišen pritisak u arterijama oštećuje zidove krvnih sudova, stvara se prostor za nakupljanje masnih naslaga, što vremenom otežava pravilnu cirkulaciju krvi.
Poremećaj cirkadijalnog ritma
San je izuzetno važan za zdravlje srca, ali i vreme kada spavamo. Studija iz oktobra 2025. godine, objavljena u časopisu JAMA Network Open, pokazala je da poremećaj cirkadijalnog ritma izazvan izlaganjem jakom svetlu tokom noći može povećati rizik od razvoja srčanih oboljenja.
Vaš hronotip spavanja, odnosno prirodna sklonost da ležete i ustajete u određeno doba dana, može uticati na poremećaj cirkadijalnog ritma. Razlog nije nužno činjenica da je kasnije odlaženje na spavanje i kasnije buđenje samo po sebi štetno. Problem je, kako veruju stručnjaci, što je osobama s ovakvim ritmom teže da primenjuju zdrave navike.
Kako smanjiti rizik od srčanih oboljenja?
Dr Greenspan ističe da, kada je reč o srčanim oboljenjima i srčanom udaru, prevencija vredi mnogo više od lečenja.
- Razlog je jednostavan: kada su u pitanju srčana oboljenja, ne postoji način na koji je moguće da se ona potpuno izleče. Kada se srčani udar već dogodi i dođe do odumiranja ćelija srčanog mišića, to tkivo se više ne može obnoviti - pojašnjava doktor.
Zato su bitne preventivne laboratorijske analize krvi, elektrokardiogram (EKG), pa čak i ehokardiografski pregled srca (ultrazvuk srca), ako je potrebno.
Ukoliko rezultati pregleda ukazuju na moguće povećanje rizika od srčanih oboljenja, važno je reagovati što ranije. Na primer, ako krvni pritisak ili holesterol ne mogu da se regulišu samo promenom životnih navika, razmotrite terapiju lekovima u dogovoru sa lekarom.
Lečite povišen krvni pritisak, visok holesterol i dijabetes. Vodite računa da se hranite zdravo, uz dovoljno proteina, zdravih masti, voća i povrća. Vežbajte svakodnevno i kombinujte trening snage sa kardio-vežbama. Naučite da kontrolišete stres.
Izvor: theflowspace.com/ zdravlje.kurir.rs