Zaboravite Nemačku, ovo je nova obećana zemlja: Raj za mlađe od 26 godina, ovde se doseljavaju i Nemci
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Poljska beleži snažan privredni rast i sve više privlači nemačke kompanije i radnike, dok Nemačka stagnira i ulazi u recesiju. U Poljskoj posluje oko 6.000 nemačkih firmi koje su uložile približno 50 milijardi evra
- Konkurentnost grade brža administracija, digitalizovana javna uprava i poreske olakšice, posebno za mlađe od 26 godina i povratnike. Zbog toga se sve više ljudi seli iz Nemačke u Poljsku
Dok se Nemačka već godinama bori sa privrednom stagnacijom, njen istočni sused Poljska beleži snažan rast i sve više se nameće kao jedna od najuspešnijih evropskih privreda. Zemlja koja je decenijama smatrana siromašnijim delom Evrope danas privlači nemačke investitore, kompanije, ali i radnike koji sve češće odlučuju da napuste Nemačku i presele se preko granice.
Kako je Poljska uspela da napravi takav privredni iskorak i šta Nemačka može da nauči od nje? Tim pitanjem bavio se nemački javni servis ARD u emisiji „Plusminus“.
Razlika u rezultatima dve države prilično je jasna. Dok je nemačka privreda 2024. godine bila u recesiji, Poljska je ostvarila rast od tri odsto. Naredne godine Nemačka je zabeležila skroman rast od 0,2 odsto, dok je poljska privreda porasla za čak 3,6 odsto.
Najbrže rastuća privreda
U Poljskoj posluje 6.000 nemačkih kompanija
Koliko su se promenili privredni odnosi dve države pokazuje podatak da u Poljskoj posluje oko 6.000 nemačkih kompanija, koje su u tu zemlju uložile približno 50 milijardi evra.
Jedan od primera je kompanija "Dr. Schumacher“, čije je sedište ostalo u nemačkoj pokrajini Hesen, dok se najveći deo proizvodnje odvija u poljskom gradu Lubańu. Oko 1.200 zaposlenih u toj fabrici godišnje proizvede do 500 miliona pakovanja vlažnih maramica i dezinfekcionih maramica za svetske robne marke.
Direktor Pol Stanek kao jednu od najvećih prednosti poslovanja u Poljskoj ističe brzinu administracije. Prema njegovim rečima, postupak dobijanja dozvola za izgradnju novog skladišta ili proširenje proizvodnje trebalo bi da traje godinu do godinu i po dana, umesto da se na potrebne dozvole čeka tri godine. U takvim uslovima kompanija može da posluje znatno konkurentnije nego u Nemačkoj.
Pritom niže zarade više nisu jedini presudan faktor. Investitore privlače i kvalitet radne snage i motivisanost zaposlenih. Prema podacima ekonomiste Pjonkovskog, prosečni prihod po stanovniku u Poljskoj gotovo se učetvorostručio od 1990. godine, dok je u Nemačkoj porastao za približno polovinu. Poljaci, dodaje on, prema statističkim podacima rade i do 600 sati godišnje više od Nemaca.
Poljska konkurentnost zasniva se i na poreskim olakšicama. Zaposleni mlađi od 26 godina ne plaćaju porez na dohodak do godišnjeg iznosa od približno 20.000 evra. Prema Pjonkovskom, takva politika jedan je od razloga zbog kojih Poljska danas ima jednu od tri najniže stope nezaposlenosti u Evropskoj uniji.
Vlada razmatra i dodatno smanjenje poreskog opterećenja porodica sa najmanje dvoje dece. Prema predlogu, porodični prihodi mogli bi da budu oslobođeni poreza do približno 65.000 evra godišnje, pod uslovom da oba roditelja rade i ostvaruju jednake zarade.
Olakšice postoje i na tržištu nekretnina. Kupci koji prvi put kupuju nekretninu oslobođeni su poreza na prenos vlasništva, što mladim porodicama olakšava kupovinu prvog doma.
Privredne razlike sve više utiču i na migracije. Tokom 2024. godine iz Nemačke u Poljsku preselilo se gotovo 91.000 ljudi, dok je u suprotnom smeru otišlo oko 82.000. Nemačka je tako zabeležila neto gubitak od približno 9.000 ljudi u migracionoj razmeni sa Poljskom.
Jedna od onih koje su se vratile u domovinu je i Joana Stolarek, koja je posle 30 godina života u Berlinu odlučila da nastavi da radi u Varšavi. Kao jedan od razloga navela je poreske olakšice za povratnike, koji tokom četiri godine mogu da ostvare oslobađanje od poreza na prihod do 20.000 evra godišnje.
Digitalna država i manje čekanja na dozvole
Poljska je napravila veliki iskorak i u digitalizaciji javne uprave. Putem državne aplikacije građani mogu da obavljaju brojne poslove, od digitalne identifikacije u bankama i kod javnih beležnika do osnivanja kompanija i otvaranja računa.
Lars Gutajl, direktor Nemačko-poljske industrijske i trgovinske komore u Varšavi, procenjuje da je Poljska u digitalizaciji javne uprave najmanje deset godina ispred Nemačke. Većinu administrativnih postupaka moguće je završiti u potpunosti elektronskim putem.
Ubrzano se razvija i saobraćajna infrastruktura. Poljska je tokom poslednje dve decenije proširila mrežu brzih puteva za više od 4.000 kilometara. Pritom primenjuje drugačiji model javnih nabavki, u kojem se jednim postupkom ugovaraju projektovanje i izgradnja, dok izvođač preuzima i pribavljanje potrebnih dozvola. Tako se izbegava deo dugotrajnih procedura i omogućava da se pojedini radovi odvijaju istovremeno.
Među najvećim budućim projektima je izgradnja velikog aerodromskog čvorišta između Varšave i Lođa. Cilj je da se do budućeg aerodroma iz bilo kog dela zemlje vozom može stići za najviše 100 minuta. Zbog toga se istovremeno modernizuje i železnička mreža.
Uspeh Poljske tako se zasniva na kombinaciji ulaganja, poreskih olakšica, digitalizacije i efikasnije administracije. Dok se Nemačka suočava sa visokim troškovima, birokratijom i sporim privrednim rastom, njen nekada siromašniji sused postaje sve ozbiljniji privredni konkurent.
Biznis Kurir/Dnevno.hr