Gde je tu Srbija

Da li smo na korak od izlečenja hronične limfocitne leukemije? Vodeći hematolog otkriva šta još nedostaje

Prenosi:

Pet, 06.11.2026. 12:00h

Cilj savremenih terapija više nije samo dugotrajna kontrola leukemije, već i potpuno izlečenje Foto: Shutterstock

Savremene terapije već omogućavaju dugotrajnu kontrolu hronične limfocitne leukemije, a stručnjaci veruju da je moguć i naredni veliki iskorak.

Hronična limfocitna leukemija (HLL), zloćudna bolest krvi koja je pre dvadesetak godina imala ograničene mogućnosti lečenja, danas se zahvaljujući ciljanim terapijama uspešno kontroliše kod velikog broja pacijenata. Američki hematolog prof. dr Džon Berd (John C. Byrd), jedan od vodećih svetskih stručnjaka za leukemiju, smatra da je medicina sve bliža i njenom potpunom izlečenju.

- Verovatno smo došli do tačke u kojoj već raspolažemo svim lekovima potrebnim za izlečenje hronične limfocitne leukemije. Sada moramo da pronađemo pravu kombinaciju i način njihove primene - izjavio je Berd za hrvatsku agenciju Hina.

Inovativni lekovi još nisu na Listi RFZO

Prema poslednjem saopštenju Udruženja pacijenata LIPA, koje okuplja obolele od limfoma, hronične limfocitne leukemije (HLL) i mijeloproliferativnih neoplazmi (MPN), od četiri inovativna leka za HLL koje je odobrila Evropska agencija za lekove (EMA), Slovenija obezbeđuje sva četiri, Hrvatska i Bugarska po tri, dok Srbija još nema nijedan na Listi lekova RFZO.

Hronična limfocitna leukemija najčešći je oblik leukemije kod odraslih u zapadnim zemljama i uglavnom se javlja u starijem životnom dobu. Nastaje nagomilavanjem maligno izmenjenih B-limfocita, vrste belih krvnih zrnaca. Kod nekih pacijenata napreduje sporo i godinama ne zahteva terapiju, dok kod drugih ima agresivniji tok.

Od hemoterapije do ciljanih lekova

Veliki napredak doneli su ciljani lekovi, poput ibrutiniba i akalabrutiniba, u čijem je razvoju učestvovao i Berd. Oni deluju na mehanizme koji omogućavaju preživljavanje malignih ćelija, a mnogim pacijentima omogućavaju lečenje tabletama kod kuće, bez klasične hemoterapije.

Hronična limfocitna leukemija nastaje nagomilavanjem maligno izmenjenih B-limfocita, vrste belih krvnih zrnaca Foto: Shutterstock

Ipak, nijedan terapijski režim još ne garantuje potpuno izlečenje. Kod određenih pacijenata vremenski ograničena terapija omogućava dugotrajnu remisiju, odnosno period bez znakova aktivne bolesti, tokom kojeg nije potrebno dalje lečenje.

Posebno dobre rezultate imaju pacijenti sa povoljnijim genetskim karakteristikama bolesti, dok je kod onih sa mutacijom gena TP53 ili delecijom 17p (gubitkom dela 17. hromozoma) češće potrebno kontinuirano lečenje.

Nove kombinacije otvaraju put izlečenju

Berd najveći potencijal vidi u kombinovanju ciljanih lekova sa savremenim imunoterapijama, uključujući bispecifična antitela i CAR-T terapiju, koja koristi genetski izmenjene imunske ćelije pacijenta za napad na maligne ćelije.

- Ove terapije već pokazuju mogućnost dugotrajnog odgovora na lečenje, a njihova ranija primena i odgovarajuće kombinovanje mogli bi da nas približe cilju kojem težimo, a to je potpuno izlečenje hronične limfocitne leukemije - poručuje prof. dr Džon Berd.

Izvor: Zdravlje.hina.hr/Zdravlje.kurir.rs

Dvadeset godina borbe sa hematološkim malignitetima: Priče pacijenata o životu, nadi i novim terapijama