Veštačka inteligencija približava naučnike bioničkom vidu: Novi implantat pomaže mozgu da ponovo „vidi“
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Veštačka inteligencija je unapredila stimulaciju vizuelnog korteksa kod slepe osobe i omogućila preciznije odgovore neurona uz manju struju.
- U testu sa implantatom od 96 elektroda ispitanik je prijavljivao fosfene, a AI je povezivala obrasce stimulacije sa stvarnim doživljajem.
- Istraživanje je još dokaz koncepta, ali otvara put personalizovanim bioničkim očima koje bi mogle da pomognu ljudima sa gubitkom vida.
Istraživači su uz pomoćveštačke inteligencije unapredili način na koji moždani implantat stimuliše vizuelni korteks kod slepe osobe. Ovo otkriće moglo bi da doprinese razvoju preciznijih bioničkih očiju, koje bi ljudima sa oštećenim vidomjednog dana mogle da omoguće da ponovo opažaju svetlost i oblike.
U studiji objavljenoj u naučnom časopisu Neuron, naučnici su koristili duboko učenje kako bi poboljšali električnu stimulaciju mozga. Rezultati su pokazali da veštačka inteligencija može da proizvede preciznije odgovore neurona uz korišćenje manje električne struje.
Kako je veštačka inteligencija testirana na slepoj osobi
Istraživanje je sprovedeno u saradnji naučnika sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari, ETH Ciriha i Univerziteta Migel Ernandez. Učestvovao je 27-godišnji muškarac koji je izgubio vid nakon traumatske povrede mozga.
Tokom ispitivanja, u njegov vizuelni korteks privremeno je ugrađen implantat sa 96 elektroda. Električna stimulacija izazivala je pojavu takozvanih fosfena – subjektivnog opažanja svetlosnih bljeskova ili oblika, iako nije bilo stvarnog izvora svetlosti.
Istraživači su zatim obučili model veštačke inteligencije da predviđa reakcije mozga na različite obrasce električne stimulacije. U obzir je uzimana i moždana aktivnost u stanju mirovanja, kako bi se uvažile promene u aktivnosti mozga pre svakog testa.
Mozak ne doživljava svetlost kao piksele
Obrasci stimulacije koje je osmislila veštačka inteligencija izazivali su preciznije i ciljane odgovore neurona, uz manju potrošnju električne struje.
Naučnici su utvrdili i da snimljena moždana aktivnost bolje predviđa ono što osoba zaista vidi nego sama podešavanja električnih impulsa.
- Inženjeri prirodno žele da tretiraju fosfene kao piksele: stimulišu više elektroda i trebalo bi da dobiju potpuniju sliku. Ali mozak ne funkcioniše tako. Elektrode međusobno deluju, neuronski odgovori variraju, a ono što unosimo u mozak nije nužno ono što osoba opaža - objasnio je profesor Majkl Bejeler sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari.
Posebno značajno je to što je implantat mogao istovremeno da stimuliše neurone i beleži njihove odgovore. Učesnik je opisivao i karakteristike svetlosnih bljeskova koje je opažao, uključujući njihovu jačinu, veličinu, oblik i boju. Tako je veštačka inteligencija mogla da poveže električnu stimulaciju sa stvarnim doživljajem ispitanika.
Put ka personalizovanim bioničkim očima
Ovakva tehnologija potencijalno bi mogla da pomogne ljudima koji su izgubili vid zbog povreda, naslednih bolesti oka ili neuroloških oštećenja. Posebno bi mogla biti značajna za osobe koje su ranije videle, a potom izgubile vid.
Ipak, istraživanje je još u ranoj fazi i predstavlja dokaz koncepta, a ne razvijenu metodu za vraćanje vida.
Naučnici smatraju da buduće vizuelne proteze neće moći da se oslanjaju na unapred određene obrasce stimulacije, već će morati da uče kako reaguje mozak svake pojedinačne osobe.
- Uređaj bi trebalo da se prilagodi osobi, a ne osoba uređaju - poručio je Bejeler.
Izvor: scitechdaily.com/zdravlje.kurir.rs