ZASTRAŠUJUĆA POJAVA U OKEANIMA SADA SE VIDI IZ SVEMIRA: Voda menja boju, stvaraju se nova ostrva (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izborPrema procenama Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), svake godine u okeane dospe više od 11 miliona tona plastike.
Veliki deo tog otpada ne ostaje na mestu gde je prvobitno dospeo u more; umesto toga, okeanske struje ga prenose na velike udaljenosti, a u određenim delovima okeana on se postepeno gomila u ogromne plutajuće mase poznate kao "ostrva smeća".
Ona nastaju unutar velikih, kružnih sistema okeanskih struja koji se nazivaju vrtlozi (girovi). Pod uticajem vetrova i rotacije Zemlje, ove struje dovode do toga da se plutajući otpad postepeno sakuplja u centralnim delovima tih vrtloga. Tu otpad ostaje zarobljen i nagomilava se, ponekad i godinama.
Postoji pet takvih velikih zona: u severnom i južnom delu Tihog okeana, severnom i južnom delu Atlantskog okeana, kao i u Indijskom okeanu.
Iako se često zamišljaju kao ogromna ostrva smeća, ova područja nisu čvrste mase po kojima bi se moglo hodati, niti su uvek vidljiva sa morske površine. Reč je, zapravo, o prostranim regionima u kojima je koncentracija otpada znatno veća nego u okolnim vodama. Veliki deo tog otpada čine sitni plastični fragmenti i mikroplastika, često toliko sitni da se ne mogu videti golim okom. Pored njih, tu se nalaze i veći predmeti, poput odbačenih ribarskih mreža, plastične ambalaže i drugih stvari koje su ljudi odbacili, a koje su završile u moru.
Najveća i najpoznatija od ovih akumulacija je "Veliko pacifičko ostrvo smeća", koje se nalazi u severnom delu Tihog okeana, između Havaja i Kalifornije.
Procenjuje se da ono zauzima površinu od oko 1,6 miliona kvadratnih kilometara, što je otprilike tri puta više od površine Francuske, i da sadrži približno 79.000 tona plastike. Posebno zabrinjava činjenica da veliki deo tog otpada čine sitne čestice koje je izuzetno teško ukloniti iz mora, kao i odbačena ribarska oprema, koja predstavlja opasnost za morski svet.
Međutim, ovo ogromno nagomilavanje otpada možda ostavlja i jedan neobičan trag, vidljiv čak i iz svemira. Tokom poslednje dve decenije, jedan deo Tihog okeana, između Havaja i Kalifornije, postepeno menja boju. Voda poprima sve intenzivnije nijanse plave i zelene boje, a naučnici smatraju da bi jedan od razloga za to moglo biti povećanje količine mikroplastike.
Na ovo ukazuje istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Bergenu u Norveškoj, a koje je objavljeno u časopisu "Communications Earth & Environment". Istraživači su analizirali satelitske snimke nastale u periodu od 2002. do 2022. godine i primetili da su, u području "Velikog pacifičkog ostrva smeća" (Great Pacific Garbage Patch), plave i zelene nijanse postale izraženije u poređenju sa okolnim vodama. Zaključili su da bi se to moglo pripisati ogromnoj količini prisutne plastike.
Šta određuje boju okeana?
Boja okeana nije slučajna; ona zavisi od toga šta se u vodi nalazi, od mikroskopskih organizama, poput fitoplanktona, do raznih čestica i otpada. Iako naučnici odavno znaju da plastika utiče na morsku sredinu, nije bilo dovoljno istraživanja o tome da li ona takođe može da promeni način na koji more odbija svetlost. Kako bi to ispitali, istraživači su razložili plastični otpad i proučavali kako njegove sitne čestice reaguju na svetlost. Zatim su kreirali kompjuterske simulacije kako bi utvrdili da li se promena boje može objasniti prirodnim faktorima, kao što su povećanje brojnosti ili promena vrste fitoplanktona.
Međutim, kada su u svoje modele uključili plastiku, verovatnoća pojave plavo-zelenih nijansi, kakve su uočene na satelitskim snimcima, značajno se povećala.
- Uspeli smo da identifikujemo određeni svetlosni spektar, specifičnu boju, koju mikroplastika obično stvara - rekla je Ši Čitam, jedna od autorki studije i doktorantkinja na Univerzitetu u Bergenu.
Ipak, naučnici napominju da još uvek nisu dokazali da je plastika jedini uzrok promene boje mora. Da bi potvrdili svoje nalaze, moraće da odu u pogođeno područje i direktno izmere koncentraciju mikroplastike u vodi. Iako je reč o zahtevnom i skupom poduhvatu, rezultati bi mogli biti od velikog značaja.
Ukoliko se hipoteza potvrdi, satelitski snimci bi mogli pomoći u otkrivanju i praćenju mikroplastike i u drugim delovima okeana. Razmere ovog problema dodatno ističe činjenica da naučnici još uvek ne znaju kakva je konačna sudbina velike količine plastike koja završi u moru. Procenjuje se da u okeane svake godine dospe oko 11 miliona tona plastike (prema nekim procenama čak i do 13 miliona tona), a ipak je na površini mora pronađeno svega oko 250.000 tona.
Ovo neslaganje poznato je kao "paradoks nestale plastike". Jedno od mogućih objašnjenja jeste da se, pod uticajem sunca, talasa i drugih faktora, veći komadi plastike postepeno razlažu na sve sitnije čestice, koje je teško otkriti i izmeriti.
U tom procesu, mikroplastika predstavlja ozbiljnu pretnju za morske životinje. Životinje je mogu zameniti za hranu i progutati, čime plastika dospeva u lanac ishrane. Mikroplastika je takođe pronađena u morskim plodovima koje ljudi konzumiraju. Štaviše, ona može prenositi štetne zagađujuće materije, a naučnici su izrazili zabrinutost i zbog njenog potencijalnog uticaja na sposobnost okeana da prenosi i skladišti ugljenik.
(Kurir.rs/Jutarnji list)