"POTREBNO JE NAPRAVITI HIRURŠKI REZ" Grujičić i Arsić o najvećim problemima srpskog zdravstva - Skupi aparati godinama stoje neraspakovani, pacijenti ispaštaju
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Danica Grujičić poručuje da srpskom zdravstvu nije potrebna kozmetika, već 'hirurški rez', uz kraj partijskog kadriranja i dolazak ljudi sa dugim kliničkim iskustvom.
- Valentina Arsić Arsenijević upozorava da bez jače kontrole, boljih plata inspektora i tačnih podataka o obolevanju nema funkcionalne reforme sistema.
- Obe sagovornice u "Pulsu Srbije" kritikuju loše upravljanje opremom i kadrovima, od neiskorišćenih aparata do prekvalifikacija i dugih lista čekanja.
Iako su u zdravstvenu infrastrukturu i savremenu medicinsku opremu proteklih godina uložena ogromna budžetska sredstva, srpski zdravstveni sistem i dalje posrće pod teretom decenijske dezorganizacije, partijskog kadriranja, nesavesnog održavanja aparata i izostanka efikasne kontrole.
Ulazeći u srž problema funkcionisanja državnog aparata, bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić naglasila je da parcijalna rešenja više nemaju nikakvog smisla i da je sistemu neophodan radikalan zaokret.
- Srpskom zdravstvu nije potrebna kozmetika, već hirurški rez. Naš najveći problem je hronična dezorganizacija, začeta pre pola veka, koja se i danas održava po sistemu 'prepisivanja'. Organizacija Ministarstva zdravlja suštinski se nije promenila decenijama - izuzev izdvajanja Fonda devedesetih i Agencije za lekove dvehiljaditih, za koju smatram da je potpuno suvišna.
Kao jedan od ključnih faktora koji koče bilo kakav napredak, ona je prepoznala negativnu kadrovsku politiku u samom vrhu administracije, gde odluke donose ljudi bez ikakvog dodira sa bolničkom stvarnošću.
- Sistem je preplavljen partijskim kadrovima koji odmah nakon fakulteta postaju činovnici. Kada neko sa 25 godina uđe u administraciju bez dana rada u praksi, on ne može razumeti stvarne probleme sistema. Zato moj predlog ostaje jasan: u Ministarstvu moraju raditi ljudi sa najmanje 25 godina neposrednog kliničkog iskustva - rekla je Grujičić.
Govoreći o rukovođenju bolnicama i kliničkim centrima, istakla je da direktorske pozicije ne smeju služiti za partijska namirivanja, već da zahtevaju profesionalni autoritet i svest o sopstvenim mogućnostima.
- Takođe, rukovodioci zdravstvenih ustanova moraju imati jasnu viziju razvoja za narednih pet do deset godina i, iznad svega, neprikosnoven stručni ugled. Danas se stvara nezdrava atmosfera u kojoj partijski poslušnici donose odluke, dok lekari i medicinske sestre moraju da ćute. Čak i ako je takav kadar dobronameran, bez stručnog autoriteta on ne može voditi ustanovu. Dobar rukovodilac mora biti svestan svojih kapaciteta - tamo gde ustanova nema dovoljno iskustva za retke procedure, pacijent se ne sme izlagati riziku.
Skupa oprema kao mrtav kapital
Iako je nesporno da su u bolnice stigli najsavremeniji aparati za lečenje najtežih bolesnika, problem je nastao u neravnomernoj distribuciji i činjenici da pojedini centri tehnologiju drže neiskorišćenom.
- Bilo bi nepošteno reći da u opremu nije ulagano. Danas imamo tri puta više aparata za zračenje, gama nož koji je modernizovan i spada u sam svetski vrh, kao i dva Iks noža. Međutim, problem je u neracionalnoj raspodeli i upravljanju resursima. Primera radi, u Beogradu je jednim aparatom zbrinuto 1.800 pacijenata, a u Sremskoj Kamenici svega 250. Ako jedan centar ne može da iskoristi pun kapacitet aparata, preusmerite opremu tamo gde su potrebe veće - objasnila je Grujičić.
Uključujući se u raspravu o temeljnim manama zdravstva, profesorka Valentina Arsić Arsenijević je podvukla da čak ni idealno zamišljena organizacija ne donosi boljitak ukoliko zakaže inspekcijski nadzor, ukazavši na apsurde u zaradama onih koji treba da kontrolišu rukovodioce.
- Pored organizacije, ključno pitanje bez kojeg nema funkcionalnog sistema jeste kontrola. Možemo postaviti besprekornu organizacionu strukturu, ali ona ne vredi ništa bez efikasnih mehanizama nadzora. Sa jedne strane imamo glomazan aparat sa prevelikim brojem zaposlenih, a sa druge ponižavajuće niske plate inspektora. Nedopustivo je da prosvetni inspektor sa platom od 100.000 dinara kontroliše rad dekana, ili da zdravstveni inspektor sa sličnim primanjima nadzire rad direktora zdravstvene ustanove. To obesmišljava autoritet kontrole. Zato je uvođenje platnih razreda apsolutni imperativ - mora se tačno znati ko koliko zarađuje, a ne da se podaci o prihodima, kao na primer na Medicinskom fakultetu, i dalje prikrivaju dok po javnosti kruže spekulacije o basnoslovnim ciframa.
Ona je korene sadašnje situacije locirala u dugotrajnom ignorisanju stručnih kriterijuma, podsećajući da su posledice takve politike naročito postale vidljive tokom prethodnih kriznih perioda.
- Do ovakvog stanja dovela nas je višedecenijska negativna selekcija. Tačna analiza problema je za reformu sistema isto što i tačna dijagnoza za uspešnu terapiju. Na to, kao i na brojne nemedicinske, neetičke i pravno neutemeljene postupke, ukazivali smo još tokom kovid pandemije - rekla je Arsić.
Osvrćući se na fakultetsko obrazovanje, profesorka je skrenula pažnju na to da mladi lekari napuštaju amfiteatre bez osnovnih znanja o pravnim okvirima lekarske prakse, što dovodi do teških propusta na terenu.
- Takođe, studentima medicine i budućim lekarima dramatično nedostaje pravno obrazovanje - ne poznaju svoja prava, ali ni granice svoje odgovornosti. Nedavno sam svedočila u slučaju koleginice iz Subotice koja je detetu odjednom dala deset vakcina sa preko dvadeset antigena i pomoćnih supstanci, samo da bi ispunila administrativnu formu i potvrdila na papiru da je dete 'kompletno vakcinisano'. Zbog takvog slepog praćenja birokratije i nedostatka pravne svesti lekari često uđu u problem i postanu meta medijskog linča, što je nedopustivo - rekla je Arsić.
"U Vladi niko ni o čemu nije odlučivao"
Na pitanje da li budući ministri uopšte mogu slobodno da biraju svoje saradnike, Danica Grujičić je iznela lično svedočanstvo o funkcionisanju same Vlade, tvrdeći da se ključne odluke uopšte ne donose u ministarskim kabinetima.
- U Vladi, zapravo, niko ni o čemu nije odlučivao, ministri su se sveli na puko glasanje i kliktanje na zaključke koje je pisao neko drugi, iz senke, počevši od banalnih imenovanja direktora pa nadalje. Pažnja se usmeravala isključivo tamo gde je postojao finansijski interes. Vlast se oslanjala na pogrešno uverenje da se BDP može veštački pumpati kreditima i građevinarstvom, dok je domaća proizvodnja potpuno zanemarena. Srbija ima dovoljno stručnih i pametnih ljudi koji bi, uz subvencije kakve su date strancima, pokrenuli sopstvenu proizvodnju.
Ona je opisala i svoje razgovore sa predsednikom države, ističući da za domaće razvojne ideje u zdravstvenoj industriji nije bilo sluha.
- Država je decenijama urušavana: devedesete su donele sankcije i ratove, vlast do 2012. zatvorila je fabrike i ugasila industriju, a negativna inercija vuče se još iz jugoslovenskog perioda. Umesto da rešava nagomilane probleme, aktuelna vlast je nastavila istim putem, zaboravljajući domaće proizvođače. Lično sam Aleksandru Vučiću predlagala: 'Nemoj da u Kragujevcu praviš električne automobile, proizvodi sanitetska vozila za naše zdravstvo.' Nije želeo ni da čuje - odluke je donosio isključivo u krugu svojih poslušnika. Videli smo se svega dva-tri puta, i svaki moj pokušaj da ukažem na realnost ostao je bez odjeka.
Opisujući stanje u samom resoru koji je vodila, ona je ukazala na to da je administracija opterećena viškom nesposobnih, dok su profesionalci trpeli revanšizam.
- U samom Ministarstvu zdravlja vladala je duboka kadrovska patologija. Od oko 300 zaposlenih, realno gledano, zadržala bih svega petoro - sve ostalo zahteva potpuno restrukturiranje i novu sistematizaciju. Nakon mog odlaska, ljudi koji su primljeni znatno ranije dobijali su otkaze ili su smenjivani samo zato što su profesionalno radili svoj posao u mom mandatu - naglasila je bivša ministarka.
Kao ogroman sistemski problem, Grujičić je navela i to što je Ministarstvo zdravlja faktički lišeno mogućnosti da direktno upravlja opremanjem bolnica, jer su te nadležnosti prebačene na drugi resor.
- Dodatni apsurd je što Ministarstvo zdravlja nema sopstveni sektor za investicije i nabavku opreme. Sve je prebačeno u Ministarstvo za javna ulaganja, gde činovnici, bez ikakvog uvida u to kakvim kadrom raspolaže neka opšta bolnica i šta lekari u njoj uopšte znaju da rade - odlučuju o kupovini aparata. Zbog toga se dešavalo da skupa aparatura godinama stoji neraspakovana i neuključena. Kada se uređaj pokvari, iako u sopstvenom budžetu imate novac za servis, morate da tražite saglasnost Ministarstva finansija i kao ministar čekate mesec dana da vam neki administrativac odobri plaćanje, dok pacijenti trpe.
Rešenje za ove zastoje ona vidi u obavezujućim ugovorima i radikalnoj promeni servisne prakse, uz preispitivanje poslova koji su u prošlosti sklapani.
- Moj predlog je bio jasan: formirati konzorcijum ovlašćenih inženjera i servisera na trogodišnje ugovore, uz obavezu da se kvar otkloni u roku od 48 sati ili da plaćaju oštre penale za svaki dan zastoja. Umesto toga, potpisivani su sumnjivi ugovori - poput onog od 500 miliona dinara za verifikaciju mernih instrumenata, što se mora detaljno proveriti. Na osetljivim aparatima, od EKG-a i anestezije do respiratora i radioterapije, smeju da rade isključivo licencirani stručnjaci, a ne priučeni kadrovi.rekla je Grujičić.
Zaštita medicinskih sestara, prekvalifikacije i status lekara u provinciji
Govoreći o zapostavljenim strukturama u sistemu, profesorka Grujičić se oštro usprotivila praksi brzih prekvalifikacija, naglasivši da se time urušava dostojanstvo onih koji iznose najteži teret u bolnicama.
- Najzad, u Ministarstvu ne postoji ni sektor za medicinske sestre, što je otvorilo vrata skandaloznim prekvalifikacijama. Ponižavajuće je za medicinske sestre i tehničare, koji četiri godine naporno uče i na svojim leđima drže ceo sistem, da im ravnopravne budu osobe sa sumnjivim kursevima i papirima, koje ne znaju detetu da izvade krv iz vene. Dok sam vodila Institut za onkologiju i radiologiju, zahvaljujući glavnoj sestri, nijedna prekvalifikovana osoba nije zaposlena. Te žene su radile najteži posao za mizernu platu.
Ona je takođe podvukla da raspodela finansija mora pratiti realan nivo odgovornosti i uslove u kojima medicinski radnici funkcionišu na terenu.
- Ako govorimo o zaradama, prioritet moraju biti sestre koje neguju nepokretne i najteže bolesnike. Kada je reč o lekarima, daleko veću platu zaslužuje lekar opšte prakse koji u udaljenom mestu, 70 kilometara od prve bolnice, samostalno nosi ogromnu odgovornost, nego specijalizant na tercijarnoj klinici koji u svakom trenutku iza sebe ima profesora da ga pokrije. Bez korenite i temeljne nove sistematizacije Ministarstva zdravlja, oporavak ovog sistema nije moguć.
Rešavanje lista čekanja kroz "Batut" i uloga privatnog sektora
Sa druge strane, profesorka Arsić Arsenijević je istakla da se liste čekanja ne mogu efikasno skratiti bez precizne epidemiološke slike stanja nacije, ukazujući na manjkavosti u radu nadležnog instituta.
- Liste čekanja su globalni izazov - postoje stanja gde je čekanje neminovno, dok urgentni slučajevi zahtevaju momentalnu reakciju. Ipak, taj problem je rešiv ukoliko raspolažemo tačnim i preciznim epidemiološkim podacima o prevalenciji i incidenciji oboljenja. Taj registar mora voditi Institut 'Batut', mada u to sumnjam, jer kada sam lično tražila te podatke, oni jednostavno nisu postojali. A 'Batut' nam je ključna institucija u tom procesu.
Ona smatra da se značajan deo pritiska sa državnih bolnica može skinuti jedino uključivanjem kapaciteta van javnog sektora, po ugledu na razvijene zemlje.
- Drugo strateško pitanje jeste integracija privatnog i državnog zdravstva. Smatram da za to apsolutno ima prostora i da treba primeniti proverene međunarodne modele. Iako nisam specijalista socijalne medicine niti organizacije zdravstvene zaštite, verujem da imamo stručnjake koji mogu ponuditi kvalitetna rešenja.
Zaključujući svoje izlaganje, profesorka Arsić Arsenijević se otvoreno usprotivila ideji o radikalnim čistkama u administraciji, tražeći da Lekarska komora preuzme vodeću ulogu u predlaganju smirenih, a ne paničnih poteza.
- Tu ključnu ulogu mora preuzeti Lekarska komora Srbije, koja broji oko 30.000 lekara. Komora treba da kreira platformu i formira stručne timove za goruća pitanja, koji bi izašli sa brzim i primenjivim predlozima. Reforme ne smemo sprovoditi na silu, niti smemo rušiti ono što se u praksi pokazalo dobrim. Takođe, nedopustivo je unositi strah i nesigurnost u sistem. Kada moja uvažena koleginica govori o tome kako treba otpustiti 200 ili više ljudi iz Ministarstva zdravlja, to stvara atmosferu panike, a nama su potrebna sistemska i promišljena rešenja, a ne radikalni rezovi bez plana.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: