Oktobarski salon na pet adresa u Beogradu: Kad lepota u ruševinama postane oružje protiv haosa i zaborava
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U Domu omladine vas očekuju crteži olovkom Dada Đurića i Vladimira Veličkovića
- Najintenzivniji doživljaj nudi Salon Muzeja grada Beograda na Bulevaru kralja Aleksandra.
Beograd od 7. novembra ulazi u ritam 61. Oktobarskog salona, koji pod nazivom "Slučajnost univerzuma" traje sve do 13. decembra. Francuski kustos Nima Ambursen okupio je 27 umetnika iz zemlje i iz sveta, a njihove radove rasporedio u pet beogradskih galerija.
Ako ti savremene izložbe često deluju naporno ili hladno, ova postavka ide u drugom pravcu. Ambursen se uhvatio za misao francuskog pisca Andrea Malroa da je umetnost jedina stvar koja čoveka spasava od toga da bude tek slučajni prolaznik u svemiru. Kustos zato u prvi plan vraća lepotu, ali ne kao salonski ukras ili bežanje od stvarnosti. Za njega je vizuelna snaga najjače oružje da se progovori o istorijskim ranama i društvenim lomovima.
Šetnju vredi početi u Knez Mihailovoj ulici. U Kući legata dočekaće vas "Tihi pejzaž" Ane Vencel, keramika koja prikazuje spaljenu šumu. Delo deluje zastrašujuće, ali od koga ne možete da odvojite pogled. U istoj zgradi Abdelkader Benšama je direktno na zidu iscrtao vrtloge nalik kosmičkim silama, dok platna Alina Bozbicijua i Đorđa Ozbolta donose nemirna tela i duhovite obrte. Nekoliko brojeva dalje, u Galeriji Kulturnog centra Beograda, Luj-Siprijan Rijals izlaže video-radove iz Iraka. Proveo je tamo skoro dve godine, pa kamera beleži napušteni Le Korbizjeov stadion i sumersko nasleđe. Ovaj prostor radi kraće od ostalih, samo do 22. novembra.
Odmah iza ugla, u nekadašnjem kineskom restoranu "Peking" u Ulici Vuka Karadžića, izlaže petoro mladih diplomaca iz Monpeljea zajedno sa Bartelemijem Toguom. Toguo je doneo crtež na papiru dug deset metara. Flavijan Dezire je vojnu opremu pretvorio u zvučnu skulpturu, a Pol Ruso sakrio svakodnevne predmete ispod silikonske opne.
U Domu omladine vas čekaju naši stvaraoci koji godinama žive i rade u Francuskoj. Filip Mirazović, Davor Vrankić, Brankica Žilović i Marko Velk pokazuju precizne crteže olovkom i platna posvećena istorijskom nasilju, a celinu dopunjuju radovi Dada Đurića i Vladimira Veličkovića.
Najintenzivniji doživljaj nudi Salon Muzeja grada Beograda na Bulevaru kralja Aleksandra. Čiharu Šiota je prostor ispunila lavirintom crnih niti, a Kader Atija je poređao sedam frižidera kako bi napravio svetleći grad i preispitao potrošačko društvo. Na spratu ispod nalaze se mračne slike Veljka Vučkovića inspirisane noar film. Odmah do njih stoje sirove ulične fotografije Vladimira Milivojevića Bugija. Postavku zatvaraju tamni crteži Fransoaz Petrovitš u polurazrušenoj zgradi, u kojoj umetnost deluje kao jedini čvrst oslonac.