Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila je da je u petak, 6. novembra 2026. godine, u Beogradu, u 88. godini preminuo akademik Ljubomir Maksimović, jedan od naših najznačajnijih vizantologa i profesor emeritus Univerziteta u Beogradu.
Glavne oblasti njegovog naučnog istraživanja bile su: srpsko-vizantijski odnosi, društvene i državne strukture Vizantije, vladarska ideologija i politička teorija srednjovekovne Srbije.
Maksimović je rođen u Skoplju, 27. novembra 1938. godine.
Diplomirao je na Grupi za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1961. godine.
Na istom fakultetu, 1965. godine, odbranio je magistarski rad "Politička uloga Jovana Kantakuzina posle abdikacije (1354–1383)" pod mentorstvom akademika Georgija Ostrogorskog.
Doktorsku disertaciju "Vizantijska provincijska uprava u doba Paleologa" odbranio je 1971. godine, takođe pod mentorstvom profesora Ostrogorskog. ; Na matičnom fakultetu prošao je sva univerzitetska zvanja: za asistenta na Katedri za vizantologiju izabran je 1962. godine, u zvanje docenta 1971, za vanrednog profesora 1978, a u zvanje redovnog profesora 1986. godine.
Dužnost šefa Katedre i Seminara za vizantologiju obavljao je od 1994. godine, a na Filozofskom fakultetu u Beogradu bio je prodekan (1983–1985), upravnik Odeljenja za istoriju 1988/89, a potom i dekan (1994–1996). ; Paralelno sa nastavničkim obavezama u Beogradu, bio je angažovan i na drugim univerzitetima i u naučnim institutima u inostranstvu.
Za dopisnog člana SANU izabran je 2003, a za redovnog 2009. godine.
Za potpredsednika SANU za društvene i humanističke nauke izabran je 2015. godine, a na istu funkciju ponovo je izabran 2019. godine, a do 2023. godine bio je član Izvršnog odbora Akademije.
Bio je član Upravnog odbora Matice srpske od 2016. godine, ali i član više inostranih naučnih tela ili organizacija.
Za dopisnog člana Atinske akademije izabran je 2001. godine, zatim za člana Evropske akademije prirodnih i humanističkih nauka i umetnosti u Parizu 2005. godine, a član Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu postao je 2015. godine.Autor je više od 200 članaka i mnoštva studija, publikovanih u Jugoslaviji, Srbiji, Grčkoj, SAD, Francuskoj, Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Bugarskoj, Rusiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. ; Za svoj naučni doprinos dobio je, između ostalog, Oktobarsku nagradu Beograda (1973), Naučni orden sa plavom trakom Univerziteta u Sofiji (1989), počasni doktorat Univerziteta u Atini (1999), nagradu za životno delo "Vladimir Ćorović".
(Kurir.rs/Beta)