KAKO SE NEKADA SLAVIO MITROVDAN U BEOGRADU: Čega se najradije sećaju oni čije su porodice obeležavale slavu pre više od pola veka
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Tanja se priseća Mitrovdana u bakinom i dedinom domu u Beogradu, gde se slava obeležavala po pravoslavnim običajima i u krugu porodice. Poseban događaj bio je dolazak sveštenika i osveštavanje vode pred slavu
- Na trpezi su bili žito, kolač, vino, bela čorbica, sarma, pečenje, torta i kolači, a baka je želela da gosti probaju sve što je pripremljeno
- Mitrovdan se i danas obeležava u toj porodici, a tradiciju je nastavio unuk, brat od ujaka
Uoči Mitrovdana sećanja naviru sama. Ovo je slavska priča koja datira iz sedamdesetih godina prošlog veka, započinje svoje kazivanje sagovornica Kurira Tanja, prisećajući se detinjstva i slavske trpeze za Mitrovdan kod bake i dede po majci, koji su slavili Svetog Dimitrija. Uoči Mitrovdana sećanja naviru sama.
Beograd tog vremena, bakino dvorište daleko od svake gužve, saobraćaja i dinamike velegrada. Bilo je to odrastanje kakvo bi poželelo svako dete. Tada je krsnu slavu obeležavao mali broj porodica, a oni koji su to činili nisu prekidali svoju tradiciju, nego su je prenosili s kolena na koleno. Bilo je to pre više od pola veka.
"Kod nas je slava obeležavana uz poštovanje običaja kojih su se pridržavali baba i deda, ali i svi u porodici. Mi, babini unuci, odrastali smo zajedno. A priprema slave počela bi kada sveštenik dolazi da osveti vodu pred slavu. Običaj i te kako poštovan u bakinom i dedinom domu, u kome su rođeni i njihovi unuci od tri kćeri i sina...", navodi Tanja i dodaje:
"Dolazak sveštenika bio je poseban događaj. Sjatili bismo se uz bakine skute tada i pomno pratili sve što sveštenik kaže i uradi dok osveštava vodu uoči slave. Dobro pamtim te običaje. Na kraju smo, krsteći se bojažljivo u molitvi, mi deca darivani krstićima kojima smo se istinski radovali, povezujući ih sa našim dobrim vladanjem, u iščekivanju obeležavanja krsne slave, rezanja slavskog kolača, sveće koja gori na trpezi pored žita i crvenog vina".
Porodične slave su se obeležavale usred Beograda tada bez mnogo buke, samo onako kako nalaže pravoslavlje, u krugu porodice, ali i gostiju među kojima su bili i kumovi.
"Baka je pripremala trpezu sa puno ljubavi. Na njoj žito, kolač, vino, a onda i bela čorbica, sarma i pečenje. Nakon pečenja torta i kolači. Na jednostavan način nam je ukazivala koliko je važno da krsna slava okupi porodicu, rođake, prijatelje. Slavska trpeza je postavljana u najvećoj sobi u kojoj se nalazila ikona Svetog Dimitrija. Deda i baka bi dočekivali goste, a i mi unuci sa njima. Sećam se da je baka, dok je postavljala trpezu sa raznim đakonijama, govorila: Volim da moji gosti probaju sve, svaki kolač. Sve to na trpezi postavljeno je da se poslužimo i ja bih volela da probaju sve što je pripremljeno.
Baka je bila srećna kada je trpeza puna, a uz nju su i gosti koji su po tradiciji godinama dolazili na slavu".
"Trudimo se da na slavi svima bude prijatno i da se oseti da su nam gosti dobrodošli na ovaj važan dan za našu porodicu, na Mitrovdan, govorio nam je tada deda", priseća se sagovornica Kurira.
Navodi da se kao dete sa sestrama i braćom najviše radovala slavskom žitu sa orasima.
"Baka i deda nisu više među živima, ali Mitrovdan, krsna slava, se u njihovoj kući sa puno poštovanja i dalje obeležava.
Slavu je nastavio da obeležava unuk, brat od ujaka, čime je tradicija nastavljena", ističe Tanja.