SRBIJA OSTALA BEZ SELA, A POLJOPRIVREDNICIMA USKRAĆENA TRI AGRARNA BUDŽETA! Gosti emisije "Puls Srbije vikend" upozoravaju na ozbiljan problem
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Stručnjaci upozoravaju da Srbija praktično nema selo od 1981. godine, a glavni problem nije samo u subvencijama, već i u izostanku ulaganja u infrastrukturu i život na selu.
- Poljoprivrednicima je, prema navodima sagovornika, u poslednjoj deceniji uskraćeno toliko sredstava koliko iznose tri prosečna godišnja agrarna budžeta, uz nepredvidivu agrarnu politiku.
Nekada je selo hranilo gradove, čuvalo tradiciju i bilo temelj porodice i države. Danas se u mnogim mestima zatvaraju škole, ambulante i prodavnice, kuće ostaju prazne, a mladi odlaze u potrazi za poslom, sigurnijom egzistencijom i boljim životom. Imamo plodnu zemlju, vredne domaćine, prirodna bogatstva i ogromne neiskorišćene potencijale. Ali šta nam to vredi ako nema ko da obrađuje njive, čuva stoku i nastavi porodična domaćinstva?
Detaljnije o ovoj temi za emisiju "Puls Srbije vikend" govorili su prof. dr Miladin Ševrlić, predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije, Ivan Smajlović, agroekonomista i Branislav Gulan, novinar i publicista.
- Ja moram da kažem i vama i vašim gledaocima da mi u Srbiji nemamo nijedno selo od 1981. godine. To je poslednji popis na kojem smo imali tri kategorije naselja: gradska, seoska i mešovita. Od 1991. pa nadalje, u svim popisima imamo samo dve kategorije - "gradska" i "ostala". Ja imam običaj da ispred reči "ostala", u zagradi, dodam "zaostala". Drugo, subvencije nisu jedini razlog napuštanja sela. Mnogo veći problem je odsustvo infrastrukturnih ulaganja države u 87 odsto teritorije, kao i napuštanje tih područja. To može da bude, a i jeste, katastrofalno sa nacionalnog, demografskog, vojno-bezbednosnog i resursnog aspekta - rekao je Ševrlić.
Poljoprivrednicima uskraćena sredstva u vrednosti tri agrarna budžeta
On je ukazao na dugogodišnje uskraćivanje sredstava poljoprivrednicima i nepredvidivu agrarnu politiku, navodeći da ove godine nije isplaćen drugi deo subvencija od 17.000 dinara po hektaru.
- Ako pogledate dugoročno, u periodu od 2013. do 2023. godine, poljoprivrednicima su uskraćena sredstva u iznosu od tri prosečna godišnja agrarna budžeta. Takvo drastično uskraćivanje sredstava tokom tako dugog, desetogodišnjeg perioda nije se dogodilo ni u jednoj zemlji u svetu. Druga karakteristika je to što imamo nejasne i nepredvidive mere agrarne politike. Na primer, ove godine, za razliku od prošle, nije isplaćen drugi deo subvencija od 17.000 dinara po hektaru. Prošle godine subvencije su iznosile 35.000 dinara po hektaru, od čega je 18.000 dinara isplaćivano bez pravdanja računima, a 17.000 dinara uz dostavljanje računa - objasnio je on.
Kako je voditeljka rekla, pražnjenje srpskih sela više nije samo pitanje poljoprivrede i ekonomije, već ozbiljan demografski i društveni problem. U pojedinim ruralnim sredinama sve je više napuštenih kuća, dok nedostatak posla, vrtića, ambulanti, javnog prevoza i drugih osnovnih uslova za život dodatno ubrzava odlazak stanovništva. Postavlja se pitanje da li je reč o demografskom slomu pojedinih područja i šta je potrebno učiniti da bi mladi ostali na selu ili se u njega vratili. O tome je za Kurir televiziju govorio Smajlović.
- Kada govorimo o demografiji uopšte, o selu i ruralnim područjima, želeo bih da se nadovežem na jednu temu o kojoj smo profesor i ja govorili u vašoj emisiji prošle nedelje. Tada sam pomenuo naučni rad koji smo nedavno završili, ali nisam stigao da dovršim misao. Vaša današnja tema prirodno se nadovezuje na to. Pre oko četiri meseca završili smo veoma ozbiljan naučni rad koji je pokazao koliki je ekonomski slom nastao u poslednjih 15 godina usled lošeg upravljanja sektorom poljoprivrede. Profesor Ševarlić bio je recenzent tog rada, a zahvalili smo mu na komentarima i idejama koje su doprinele njegovom unapređenju. Pored njega, kao recenzenti učestvovali su i naši profesori i stručnjaci, makroekonomisti koji su ranije bili angažovani u Jugoslaviji, kao i profesori i stručnjaci koji rade u Francuskoj i Švedskoj - kaže on.
- Došli smo do zaključka da samo u četiri sektora poljoprivrede godišnji gubici iznose oko 6,45 milijardi evra, dok se ukupni ekonomski gubici za 15 godina lošeg upravljanja celim sektorom procenjuju na između 66,5 i 70,5 milijardi evra. Naravno, ove rezultate smo predstavili uz određenu rezervu. Oni ne prikazuju kompletno stanje i ukupne gubitke, jer smo obrađivali samo četiri oblasti: mlečno govedarstvo, pčelarstvo, vinarstvo i vinogradarstvo, kao i proizvodnju jakih alkoholnih pića u vezi sa voćarstvom. U takvim uslovima nije moglo da bude drugačije nego da dođe do potpunog gubitka ljudskih i bioloških resursa na terenu, kao i do nastavka negativnih trendova u ovom sektoru. Ne znam u kom će pravcu situacija dalje ići. To zavisi od toga da li postoji strategija, odnosno akcioni plan za rešavanje ključnih problema, među kojima su nelojalna konkurencija i neuređeno tržište. Suština je u tome da ekonomija pokreće svaku proizvodnju, bez obzira na to da li je domaća ili strana. Na kraju su najvažniji prihodi i profit, odnosno pitanje da li novac stvaramo ili ne - istakao je Smajlović.
Gulan je ukazao na veliki raskorak između planiranog i ostvarenog razvoja poljoprivrede, navodeći da je uprkos ambicioznim ciljevima tokom deset godina zabeležen rast od svega 1,7 odsto.
- Srbija plaća visoku cenu dugogodišnjeg neuspešnog vođenja agrarne politike. Sve ovo o čemu govore moje kolege, prijatelji, saradnici, profesor Ševarlić i drugi sagovornici, svakako je važno, ali su uzroci mnogo dublji. Navešću samo jedan primer. Prethodnu Strategiju poljoprivrede za period od 2014. do 2024. godine jednoglasno je usvojilo 240 naših stručnjaka, profesora i eksperata. Oni su predvideli, odnosno obećali tadašnjem premijeru i ministru poljoprivrede, kao i građanima, da će se poljoprivreda razvijati po stopi od 9,1 odsto godišnje, odnosno 6,1 odsto u slučaju nepovoljne godine. Međutim, rezultati su bili potpuno drugačiji. Tokom čitave decenije poljoprivreda je ostvarila rast od svega 1,7 odsto, odnosno prosečno 0,17 odsto godišnje - kaže on.
- Prema tome, posledica sprovođenja te strategije jeste i gubitak prehrambenog i semenskog suvereniteta, o čemu ste malopre govorili. Nova strategija doneta je 13. avgusta 2022. godine. Profesor Ševarlić i ja učestvovali smo na jednoj javnoj raspravi, odnosno okruglom stolu, posvećenom toj strategiji, ali ona još nije zaživela. Fiskalni savet Srbije je, međutim, objavio analizu stanja u srpskom agraru na 150 strana. U njoj se, između ostalog, navodi da je mlečnost krava u Srbiji dvostruko manja nego u Evropskoj uniji - za Kurir televiziju, ispričao je Gulan.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs