TAJNI SPISI OTKRILI ŠOKANTNU RUSKU OPERACIJU U SRCU EVROPE! U sve umešan jedan od najtraženijih begunaca na svetu! "Ostatak dopisivanja 'ubio' je kancelara"
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Jan Marsalek je u porukama tvrdio da je učestvovao u operaciji kojom je 'srušen' austrijski kancelar Sebastijan Kurc, otkrivaju dokumenti iz istrage.
- Austrijski istražitelji smatraju da je Marsalek preuzeo zasluge za pad Kurca, ali za to zasad nema nezavisnih dokaza.
- Marsalekova špijunska mreža delovala je iz Velike Britanije, a njen vođa Orlin Rusev osuđen je na 10 godina i osam meseci zatvora.
Ruski operativac Jan Marsalek, bivši direktor propale nemačke kompanije Wirecard, tvrdio je da je učestvovao u operaciji kojom je "uspešno srušen" austrijski kancelar Sebastijan Kurc, otkrivaju dokumenti iz istrage do kojih je došao britanski Telegraf.
Marsalek je to napisao u porukama Orlinu Rusevu, vođi njegove špijunske mreže, koji je u međuvremenu u Velikoj Britaniji osuđen na zatvorsku kaznu zbog špijunaže za Rusiju.
Kurc je podneo ostavku u oktobru 2021. godine zbog optužbi za korupciju, koje je uvek negirao. Ukoliko se Marsalekove tvrdnje pokažu tačnim, to bi moglo da ukazuje na direktno rusko mešanje u najviši politički vrh jedne članice Evropske unije.
Ko je Jan Marsalek?
Marsalek je jedan od najtraženijih begunaca na svetu. Nestao je u junu 2020. godine, nakon propasti kompanije Wirecard, u čijim je poslovnim knjigama otkriven manjak od 1,6 milijardi funti.
Kasnije je otkriveno da je više od decenije radio za Kremlj. Britanska policija navodi da je učestvovao u špijunaži "industrijskih" razmera.
Za njim se traga zbog prevare, a pod istragom je i zbog špijunaže u nekoliko evropskih zemalja, uključujući njegovu rodnu Austriju.
Prema britanskim tužiocima, nakon bekstva nastanio se u Moskvi, gde je radio prvenstveno za rusku Federalnu službu bezbednosti (FSB).
Poruke o rušenju austrijskog kancelara
Britanska policija je nakon hapšenja Marsalekove špijunske grupe zaplenila stotine hiljada poruka koje detaljno opisuju njene operacije. Deo dokumentacije prosleđen je austrijskim vlastima.
U porukama poslatim 22. oktobra 2021. godine Marsalek, koji je koristio pseudonim "Rupert Tic", tvrdio je da su "uspešno srušili" bivšeg kancelara zaplenom mobilnog telefona čoveka koji je upravljao tajnim finansiranjem njegove kampanje.
Potom je Rusevu poslao link ka članku o optužbama za korupciju protiv Kurca.
U njemu se pominjao telefon Tomasa Šmida, jednog od Kurcovih najbližih saradnika i bivšeg visokog zvaničnika austrijskog Ministarstva finansija.
Šmidov telefon zaplenjen je u novembru 2019. godine, a njegova komunikacija kasnije je postala ključni dokaz u više istraga o korupciji.
U oktobru 2021. godine austrijski tužioci pretresli su kancelarije kancelara, Ministarstva finansija i sedište Kurcove stranke, Austrijske narodne partije (ÖVP), zbog sumnje da je javni novac korišćen za politički motivisana istraživanja javnog mnjenja i medijsko izveštavanje.
Kurc je 9. oktobra podneo ostavku, a Marsalek je gotovo dve nedelje kasnije napisao Rusevu da je reč o "prilično zamršenoj priči".
Osvrćući se na sadržaj zaplenjenog telefona, dodao je:
"A ostatak prepiske 'ubio' je kancelara".
Austrijski istražitelji ispituju rusku povezanost
Austrijski istražitelji zaključili su da je Marsalek u porukama preuzeo zasluge za operaciju koja je doprinela Kurcovom padu.
"Marsalek je nedvosmisleno izjavio da su 'oni' srušili kancelara u uspešnoj operaciji", navodi se u njihovoj proceni.
Ipak, dokumenti ne sadrže nezavisne dokaze da je Marsalek zaista organizovao zaplenu Šmidovog telefona.
Istražitelji takođe nisu utvrdili da li se njegovo pominjanje osobe koja je radila "za nas" odnosi na Wirecard ili na rusku obaveštajnu službu.
Istraga je i dalje u toku.
Kurc je odbio da komentariše poruke. Izvori bliski bivšem kancelaru navode da je šokiran mogućnošću da su optužbe protiv njega bile povezane sa Rusijom.
Špijunska mreža delovala iz Velike Britanije
Marsalekova mreža, koju je predvodio bugarski državljanin Orlin Rusev, organizovala je nadzor protivnika Kremlja i istraživačkih novinara, a njeni članovi razgovarali su i o otmicama i kampanjama dezinformisanja.
Rusev je uhapšen u februaru 2023. godine u Velikoj Britaniji, a kasnije je osuđen na 10 godina i osam meseci zatvora.
Mreža je imala pristup i osetljivim informacijama austrijske vlade.
Prema istražnim spisima, tri mobilna telefona visokih zvaničnika austrijskog Ministarstva unutrašnjih poslova završila su u Rusiji.
Uređaji su oštećeni 2017. godine tokom nezgode sa kanuom, a kasnije su dospeli do osoba povezanih sa Marsalekom.
Ti telefoni nisu povezani sa Šmidovim uređajem, a veza između dva slučaja nije utvrđena.
"Ruske tajne službe vole da izazivaju haos"
Otkrića su izazvala zabrinutost i među britanskim političarima.
Bivši lider Konzervativne stranke Ijan Dankan Smit ocenio je da je Rusija postala sve drskija u svojim operacijama.
"Njih više nije ni briga da li im iko veruje da to rade. Smatraju da smo u svemu ovome veoma slabi i da ne možemo da uzvratimo, pa jednostavno rade šta hoće", rekao je.
Robert Klark, saradnik vašingtonskog instituta Yorktown, izjavio je da je u Evropi javna tajna da je veliki deo ruskog diplomatskog osoblja u Beču zapravo povezan sa obaveštajnim službama SVR i GRU.
Dodao je da austrijska ustavna neutralnost i pravni okvir već dugo stvaraju povoljno okruženje za rusku špijunažu.
Prema njegovim rečima, Rusija je sve spremnija da koristi agresivnije metode špijunaže, prinude i sabotaže kako bi podstakla podele unutar Evrope, oslabila njene vlade i institucije i narušila zajednički odgovor na ruske pretnje.
Ed Arnold, viši saradnik instituta RUSI, smatra da Rusija koristi političke podele u Evropi kako bi dodatno destabilizovala njene institucije.
"Ruske tajne službe vole da izazivaju haos i nered. Čak i ako ga same ne izazovu, rado će ga iskoristiti kako bi produbile politička neslaganja ili podele", rekao je.
Arnold ipak upozorava da Marsalek možda preuveličava sopstvenu ulogu u Kurcovom padu.
Austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo je da komentariše istragu koja je u toku, dok je Marsalek i dalje nedostupan evropskim vlastima.
(Kurir.rs/TheTelegraph)