Imate ušteđevinu u evrima ili dinarima? Evo šta u ovom momentu treba da uradite sa novcem - Ko je poslušao ovaj savet, sada u džepu ima 533 evra više
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Povećana potražnja za evrima i glasine o ograničenjima podigli su nervozu, ali finansijski savetnik Dušan Uzelac kaže da nema osnova za strah i da je sistem stabilan.
- NBS navodi da je dinarska štednja u prethodnih 14 godina bila isplativija od evra, uz više kamate i povoljniji poreski tretman.
- Izbor valute zavisi od namene novca: za troškove u evrima praktičnija je devizna štednja, a za dinarske obaveze domaća valuta.
Povećana potražnja za evrima i glasine o navodnim ograničenjima podigle su uznemirenost među građanima, pa se mnogi pitaju da li je pametnije čuvati novac u domaćoj ili evropskoj valuti. Ipak, finansijski stručnjaci upozoravaju da ishitrene odluke i često menjanje novca mogu doneti nepotrebne troškove, dok podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je dinarska štednja u prethodnom periodu često bila isplativija.
Finansijski savetnik Dušan Uzelac objasnio je za Kurir televiziju da povećana tražnja za devizama ima sezonske i psihološke razloge. Pred zimu raste potreba za stranom valutom zbog uvoza energenata, dok aktuelna društvena dešavanja kod pojedinih građana podstiču strah i kupovinu evra.
On, međutim, ističe da je finansijski sistem stabilan, da Narodna banka Srbije raspolaže dovoljnim deviznim rezervama i da nema osnova za strah od ograničenja u menjačnicama.
Da li treba da menjate evre u dinare?
Uzelac upozorava da građani mogu izgubiti novac ukoliko često kupuju evre, a zatim ih ponovo menjaju u dinare. Razlika između kupovnog i prodajnog kursa, kao i troškovi transakcija, mogu umanjiti vrednost ušteđevine.
Prema njegovim rečima, kod dugoročne štednje dinarski depoziti donose veće kamate od štednje u evrima. Ipak, mnogi građani i dalje biraju evropsku valutu zbog osećaja sigurnosti, što Uzelac opisuje kao emotivnu, a ne nužno matematički najisplativiju odluku.
Dinarska štednja bila isplativija tokom prethodnih 14 godina
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je dinarska štednja u prethodnih 14 godina bila isplativija od štednje u evrima, i na kraći i na duži rok.
Jedan od razloga su više kamatne stope koje banke nude na dinarske depozite, ali i povoljniji poreski tretman: kamata na dinarsku štednju nije oporezovana, dok se na prihod od kamate na deviznu štednju plaća porez od 15 odsto.
Prema analizi NBS, građanin koji je u junu 2012. oročio 100.000 dinara na godinu dana i potom obnavljao štednju tokom narednih 14 godina, u junu 2026. imao bi više od 62.600 dinara, odnosno oko 533 evra više nego da je isti iznos oročavao u evrima. Dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija u čak 155 od 157 posmatranih godišnjih perioda.
Šta je onda najpametnije uraditi sa ušteđevinom?
To ne znači da svi treba da prebace novac u dinare. Izbor valute zavisi od toga za šta je novac namenjen, kada će biti potreban i u kojoj valuti će se plaćati budući troškovi.
Ako planirate kupovinu nekretnine ili imate veće obaveze vezane za evro, devizna štednja može biti praktičnija jer izbegavate naknadnu konverziju. S druge strane, ako novac čuvate za troškove koje ćete plaćati u dinarima, domaća valuta može biti zanimljiva zbog viših kamata i povoljnijeg poreskog tretmana.
Najvažnije je da ne donosite odluke u panici i da ne prebacujete celokupnu ušteđevinu iz jedne valute u drugu bez prethodne računice. Pre oročavanja ili menjanja novca treba uporediti kamatne stope, uslove štednje, moguće troškove konverzije i sopstvene finansijske planove.
Zaključak je da ne postoji univerzalno pravilo da sav novac treba čuvati isključivo u evrima ili dinarima. Najbolji izbor zavisi od konkretnih potreba štediše, a često menjanje valuta može doneti više troškova nego koristi.
Kurir.rs