STABILNOST KURSA NIJE UGROŽENA, ALI GRAĐANI POHRLILI U MENJAČNICE: Otkriveno kolike su devizne rezerve i da li će NBS smanjivati kamate
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Inflacija u Srbiji je u septembru iznosila 4,1 odsto, a Nikola Fabris očekuje da će i u oktobru ostati oko četiri odsto, uz ocenu da je rast posledica baznog efekta
- Stabilnost deviznog kursa, prema njegovoj oceni, nije ugrožena, ali NBS treba da proveri stanje na menjačkom tržištu i po potrebi interveniše
Inflacija u Srbiji u septembru je iznosila 4,1 odsto, a ekonomista Nikola Fabris očekuje da će i u oktobru ostati na nivou od oko četiri odsto. On ne očekuje da će Narodna banka Srbije na narednom sastanku smanjiti referentnu kamatnu stopu, a ocenjuje i da stabilnost deviznog kursa nije ugrožena.
Govoreći za RTS, Fabris je istakao da septembarski rast inflacije ne predstavlja novi inflatorni talas, već je pre svega posledica baznog efekta. Kako je objasnio, u septembru prošle godine bile su ograničene trgovinske marže, što je tada dovelo do pada inflacije na minus 1,6 odsto.
- Mene u ovom trenutku inflacija ne brine previše jer inflacija nije naš problem. U pitanju je globalni fenomen - rekao je Fabris.
Prema njegovim rečima, inflacija je u septembru iznosila 3,8 odsto u Evropskoj uniji, 3,7 odsto u SAD, šest odsto u Bosni i Hercegovini, a 5,2 odsto u Crnoj Gori. U Severnoj Makedoniji bila je 2,7 odsto.
NBS verovatno neće smanjivati kamatnu stopu
Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije trenutno iznosi 5,75 odsto, a Fabris smatra da nema prostora za njeno smanjenje na narednom sastanku.
Kao razloge je naveo inflaciju koja je blizu gornje granice projektovanog nivoa, ali i energetske šokove koji i dalje utiču na rast cena.
- Mislim da nema prostora trenutno za smanjenje referentne kamatne stope - rekao je Fabris za RTS.
Prema njegovoj oceni, za smanjenje bi bili potrebni stabilan pad inflacije i ublažavanje energetskih šokova.
Cene energenata ključne za inflaciju
Fabris smatra da je projekcija inflacije od oko četiri odsto za narednu godinu realna, ali upozorava da će mnogo zavisiti od kretanja cena energenata.
Njihov rast utiče na inflaciju direktno, kroz cene struje, goriva i grejanja, ali i posredno, preko troškova proizvodnje i transporta.
Kako je objasnio za RTS, smirivanje sukoba u Evropi i na Bliskom istoku moglo bi da dovede do niže inflacije od očekivane, dok bi pogoršanje situacije moglo da izazove dodatni rast cena.
Fabris: Kurs nije ugrožen, NBS da proveri menjačnice
Govoreći o povećanoj potražnji za evrom, Fabris je ocenio da stabilnost deviznog kursa nije ugrožena. Smatra da su reakcije građana delom posledica psiholoških efekata i ranijih negativnih iskustava.
Kao argument za stabilnost naveo je devizne rezerve Narodne banke Srbije, koje su na kraju septembra iznosile oko 30 milijardi evra. Istovremeno, monetarni agregat M1, preračunat u evre, bio je blizu 20 milijardi evra.
Ipak, Fabris smatra da NBS treba hitno da proveri situaciju na menjačkom tržištu i utvrdi da li je reč o kratkotrajnoj nestašici deviza ili o veštačkom stvaranju neizvesnosti.
- Ne sme se dozvoliti da nema novca u menjačnicama. Ako ga nema, NBS treba da interveniše iznošenjem dodatne količine deviza na tržište - poručio je Fabris.
Kamate na stambene kredite zavise od euribora
Govoreći o stambenim kreditima, Fabris je za RTS objasnio da referentna kamatna stopa NBS ima zanemarljiv uticaj na visinu kamata na većinu tih zajmova, jer su oni u Srbiji uglavnom odobreni u evrima ili indeksirani u toj valuti.
Na njihove kamate prvenstveno utiče euribor, koji zavisi od odluka Evropske centralne banke.
Fabris smatra da trenutno nema uslova za smanjenje kamatne stope ECB-a, s obzirom na to da je inflacija u evrozoni na kraju septembra iznosila 3,8 odsto, znatno iznad ciljanih dva odsto.
Prema njegovoj proceni, postepeno smanjenje inflacije moglo bi da otvori prostor za snižavanje kamatnih stopa Evropske centralne banke krajem naredne godine ili početkom 2028. godine, što bi se potom odrazilo i na niže kamate na stambene kredite u Srbiji.
(Izvor: RTS)