Šta će se u narednom periodu dešavati sa cenama stanova? Da li se očekuje skok ili pad?
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Zvanični podaci ne pokazuju opšti pad cena stanova u Srbiji, već sporiji rast i veće razlike po lokacijama.
- U drugom kvartalu 2026. cene su bile 5,25 odsto više nego godinu ranije, dok je broj kupoprodaja pao na 11.938.
- Ni veća gradnja ni niže kamate ne znače automatski jeftiniji kvadrat, jer tražnja i dalje može da drži cene.
Iako se sve češće govori o velikoj gradnji i mogućem zasićenju tržišta, zvanični podaci za sada ne pokazuju da je počeo opšti pad cena kakvom se naši građani već godinama nadaju. Mnogo realniji scenario je usporavanje poskupljenja, uz mogućnost da pojedini stanovi, naročito oni precenjeni ili na slabijim lokacijama, budu ponuđeni po nižoj ceni.
Poslednji raspoloživi indeks RGZ-a pokazuje da su cene stanova u drugom kvartalu 2026. bile 5,25 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U odnosu na prvo tromesečje rast je iznosio 1,19 odsto. Novogradnja je na godišnjem nivou poskupela 3,86 odsto, a starogradnja 5,98 odsto, što jeste rast, ali nije i dokaz da će se isti tempo nastaviti u narednim mesecima.
Posebno je zanimljivo što je istovremeno opao broj kupoprodaja stanova. U drugom kvartalu zaključeno je 11.938 ugovora, što je 5,8 odsto manje nego u istom periodu 2025. godine. Ipak, ukupna vrednost prometa stanova dostigla je oko 1,3 milijarde evra, odnosno bila je 7,7 odsto veća. Drugim rečima, prodato je manje stanova, ali je novac koji je kroz njihove kupovine prošao bio veći.
Da li je tržište počelo da se hladi?
Ovakva kombinacija može da bude znak da kupci postaju oprezniji i da im je sve teže da prihvate cene koje prodavci traže. Kada broj kupoprodaja opada, to može da znači da se deo zainteresovanih povlači, odlaže kupovinu ili čeka povoljniju ponudu. Ipak, samo smanjenje broja ugovora nije dovoljno da se zaključi da će cene krenuti naniže.
Za pad cena obično je potrebno da se poklopi više okolnosti: slabija tražnja, veći broj stanova koji se nude na prodaju, duže čekanje na kupce i spremnost vlasnika ili investitora da snize cenu. Za sada zvanični podaci definitivno pokazuju usporavanje tržišne aktivnosti, ali ne i opšti pad vrednosti stanova.
Gradnja može da poveća ponudu, ali ne preko noći
Jedan od faktora koji bi u budućnosti mogao presudno da utiče na cene jeste broj novih stanova koji se planiraju i grade. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na osnovu građevinskih dozvola izdatih u julu 2026. prijavljena je izgradnja 4.292 stana, dok je za avgust prijavljeno 3.771.
Međutim, važno je razlikovati građevinsku dozvolu od završenog stana. Od izdavanja dozvole do završetka zgrade mogu da prođu meseci, pa i godine, a deo planiranih projekata može da kasni ili bude promenjen. Zato veći broj dozvola može da nam nagovesti buduću ponudu, ali ne predstavlja dokaz da trenutno postoji višak stanova na tržištu.
Jeftiniji krediti mogu da poguraju potražnju
Na drugoj strani, kupovinu stanova može da podstakne povoljnije zaduživanje. Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite u maju 2026. iznosila je 4,5 odsto. Niža kamata može da smanji mesečnu ratu i olakša kupovinu onima koji se oslanjaju na kredit, pa tako može da podrži tražnju za stanovima.
Ipak, jeftiniji kredit ne znači automatski i jeftiniji stan. Ako više ljudi zbog povoljnijih uslova može da kupi nekretninu, veća tražnja može da pomogne održavanju cena, naročito u delovima gradova gde je ponuda ograničena. Narodna banka Srbije navodi da banke same utvrđuju uslove odobravanja kredita i da kupci treba da uporede efektivne kamatne stope, odnosno ukupne troškove zaduživanja.
Neće se isto kretati Beograd, Novi Sad i manji gradovi
Podaci RGZ-a pokazuju i da se cene ne menjaju istim tempom u svim delovima Srbije. U drugom kvartalu 2026. godišnji rast cena stanova bio je najizraženiji u regionu Južne i Istočne Srbije, 6,21 odsto. U regionu Beograda iznosio je 5,65 odsto, u Vojvodini 4,86, a u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 4,28 odsto.
Zato nije realno očekivati da će se tržište ponašati isto u svim gradovima, pa čak ni u svim opštinama jednog grada. Stan na dobroj lokaciji, u zgradi sa urednom dokumentacijom i traženim rasporedom može da zadrži cenu, dok će vlasnik nekretnine koja je precenjena, zahteva velika ulaganja ili se nalazi u slabije traženom delu grada možda morati da pregovara sa kupcem.
Šta bi moglo da obori cenu kvadrata?
Veći broj završenih stanova, slabija kupovna moć građana i dugotrajno smanjenje broja kupoprodaja mogli bi da pojačaju pritisak na prodavce u našoj zemlji. Posebno bi mogli da budu pogođeni investitori koji imaju veći broj neprodatih stanova i kojima je važno da što pre oslobode novac za nove projekte.
Za kupce je zato važno da ne gledaju samo oglašenu cenu kvadrata.Ona nije isto što i cena po kojoj je stan zaista prodat. RGZ-ov registar zasniva se na realizovanim kupoprodajama, pa je za procenu vrednosti konkretnog stana korisnije uporediti ostvarene prodaje sličnih nekretnina u istom kraju nego oslanjati se samo na oglase.
Najrealniji scenario: sporiji rast, a ne nagli pad
Kada se saberu podaci o rastu cena, manjem broju kupoprodaja, planiranoj gradnji i kamatama na stambene kredite, objektivna procena je da bi rast mogao da uspori, ali imajte u vidu da se tržište dodatno razlikuje od lokacije do lokacije. Pojedinačni stanovi mogu pojeftiniti, ali to nije isto što i pad cena na nivou cele zemlje.
Za konačniju sliku biće važni naredni izveštaji RGZ-a, posebno podaci za treći kvartal 2026, kao i statistika o završenim stanovima i kretanju stambenih kredita. Do tada, najrealnije je očekivati usporavanje rasta cena, uz mogućnost da u pojedinim delovima tržišta dođe i do korekcije, odnosno pada cena stanova.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.