Na njima su Trampovi republikanci izgubili većinu u oba doma Američkog kongresa, i u Predstavničkom domu i u Senatu, a uz to su izgubili i trku za guvernere saveznih država, pa su neki komentatori počeli da govore o „plavom talasu“ jer je tradicionalna boja američkih demokrata plava. Štaviše, neki su otišli toliko daleko da su počeli da govore o Trampovom političkom kraju, kao da on nema pred sobom još dve godine mandata i prilično jake izvršne ingerencije koje ima predsednik u američkom predsedničkom sistemu.
Samo se dva puta u istoriji desilo da je partija aktuelnog predsednika uspela da na „srednjim izborima“ zadrži većinu u oba doma Kongresa - 1934. godine za vreme Fenklina Delana Ruzvelta, jednog od legendarnih predsednika, i 2002. za vreme Džordža Buša Mlađeg, koji je to uspeo usled mobilizacije koja je nastala oko njega zbog terorističkih napada na „kule blizankinje“ godinu dana ranije. U svim ostalim slučajevima na „srednjim izborima“ je aktuelni predsednik gubio većinu (ili bio egal) u makar jednom, a najčešće i u oba doma Američkog kongresa, pa se tako desilo i ovaj put Trampu.
Trampa zapravo nisu pobedile demokrate, koje na ovim izborima nisu imale neke specijalno harizmatične kandidate poput nekoć Obame, već ga je pobedio američki institucionalni sistem „provera i ravnoteža“ (checks and balances), koji nijednoj ličnosti na bilo kojoj poziciji ne dozvoljava da bude iznad Ustava i ustaljenih pravila igre. No, demokratama se mora priznati da su imale pametnu kampanju jer su se koncentrisale na rast troškova života, koji je izazvan porastom cene goriva, a što je opet izazvano ratom u Iranu, tako da je Trampa ishitrena odluka da uđe u taj rat misleći da će se on završiti brzo kao intervencija u Venecueli koštala baš ubedljivog gubitka „srednjih izbora“, jer će demokrate odsad imati baš komotnu većinu u oba doma Kongresa. Dakako da to ne znači Trampov politički kraj jer su američki pametni ustavotvorci dali predsedniku u ruke efikasne instrumente da vlada čak i kada nema većinu u zakonodavnom telu, s tim što će se on sada morati cenkati s demokratama oko predloga zakona, na koje on ima pravo veta dok oni opet imaju mogućnost da mu sada otvore razne istrage po kongresnim odborima, te će sve što budu radili i jedni i drugi biti uvertira i pozicioniranje za predsedničke izbore 2028. godine. Nova lica kod demokrata koja su ušla u Kongres će taman sada imati svoj prirodan kasting za eventualne predsedničke nominacije, a Tramp će verovatno istaknuti sada potpredsednika Džej Dija Vensa kao potencijalnog kandidata za tu trku, jer je on u njegovoj administraciji bio najrezervisaniji prema ratu sa Iranom.
No, dok vodi spoljašnje ratove, Amerika ne dozvoljava one unutrašnje, već sve ide lepo po pravilima i po Ustavu, komu na kraju krajeva zahvaljuje za svoju snagu i veličinu, koja je uvek u istoriji bila više u anonimnim strukturama nego kod bilo kojeg kralja ili predsednika.