Robot je zaronio više od četiri kilometra ispod mora i sam pronašao minerale: Ovako izgleda rudarenje budućnosti
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Autonomni robot kompanije Impossible Metals uspešno je testiran na dubini većoj od 4.000 metara u Tihom okeanu i prikupio oko 450 grama mineralnih nodula.
- Mašina koristi veštačku inteligenciju i posebnu hvataljku za selektivno prikupljanje materijala sa morskog dna.
- Naučnici upozoravaju da bi ovakva tehnologija mogla da promeni rudarenje sirovina, ali i da otvori pitanja o uticaju na morski ekosistem.
Autonomni robot kompanije Impossible Metals uspešno je testiran na dubini većoj od 4.000 metara u Tihom okeanu. Koristeći veštačku inteligenciju i posebnu hvataljku, mašina je pronašla mineralne nodule na morskom dnu, prikupila oko 450 grama materijala i vratila se na površinu. Naučnici veruju da bi ovakva tehnologija jednog dana mogla da promeni način na koji se dolazi do važnih sirovina, ali otvaraju se i ozbiljna pitanja o uticaju rudarenja na morski ekosistem.
Robot se spustio na dubinu na kojoj je pritisak ogroman
Zamislite robota koji se spušta nekoliko kilometara ispod površine okeana, gde nema sunčeve svetlosti, gde je pritisak vode ogroman i gde čovek ne može jednostavno da siđe i obavi posao.
Upravo takav eksperiment izvela je kompanija Impossible Metals, koja razvija autonomne sisteme za istraživanje i prikupljanje mineralnih resursa sa morskog dna.
Tokom naučne ekspedicije u Pacifiku, sprovedene u septembru, njihov robot uspešno je stigao do dubine veće od 4.000 metara. Mašina je navigirala do okeanskog dna, pronašla mineralne komade, prikupila ih i vratila se na površinu.
Prema podacima kompanije, robot je tokom testiranja prikupio približno 450 grama polimetalnih nodula, odnosno mineralnih konkrecija koje se prirodno formiraju na morskom dnu.
Ovaj rezultat predstavlja važan korak u razvoju tehnologije koja bi mogla da omogući autonomno istraživanje dubokih okeanskih područja.
Veštačka inteligencija bira šta će robot da prikupi
Najzanimljiviji deo sistema nije samo sposobnost robota da zaroni na ekstremnu dubinu, već način na koji bira materijal koji će prikupiti. Impossible Metals razvija tehnologiju koja koristi veštačku inteligenciju kako bi robot prepoznao mineralne nodule i selektivno ih uklanja sa morskog dna.
Umesto da jednostavno usisava sve što se nalazi na određenom području, robot koristi posebnu hvataljku za izdvajanje pojedinačnih mineralnih komada.
Takav pristup mogao bi da bude značajan za buduće rudarenje, jer omogućava precizniji izbor materijala i potencijalno smanjuje potrebu za agresivnim metodama prikupljanja.
Kompanija tvrdi da njen sistem može da izbegava morski život i da smanji negativne posledice po okolinu u poređenju sa nekim tradicionalnim metodama koje se razmatraju za rudarenje na velikim dubinama.
Ipak, stvarni uticaj ovakvih sistema na morski ekosistem tek treba detaljno proceniti.
Zašto su minerali sa morskog dna toliko važni?
Polimetalni noduli predstavljaju prirodne mineralne formacije koje se mogu pronaći na velikim dubinama okeana.
Oni mogu sadržati mangan, nikl, kobalt i bakar, metale koji imaju važnu ulogu u proizvodnji baterija, elektronskih uređaja i različitih industrijskih komponenti.
Kako raste potražnja za električnim automobilima, baterijama i tehnologijama za skladištenje energije, kompanije i države sve više istražuju alternativne izvore ovih sirovina. Morsko dno zato predstavlja potencijalno značajan resurs.
Međutim, činjenica da se određeni minerali nalaze u velikim količinama ne znači da je njihovo prikupljanje jednostavno ili bez posledica.
Dubokomorski ekosistemi još uvek su nedovoljno istraženi, a naučnici upozoravaju da bi rudarenje moglo da utiče na organizme, sediment i prirodne procese koji se odvijaju na dnu okeana.
Zbog toga se razvoj autonomnih robota posmatra i kao tehnološki izazov i kao pitanje odgovornog upravljanja prirodnim resursima.
Robot bi mogao da bude samo početak mnogo većeg sistema
Impossible Metals navodi da će rezultati testiranja pomoći u razvoju većeg robota koji bi mogao da obavlja složenije zadatke na morskom dnu.
Cilj je da autonomni sistemi u budućnosti mogu da istražuju velika područja, identifikuju mineralne resurse i prikupljaju odabrani materijal uz minimalnu potrebu za neposrednom ljudskom intervencijom.
Takva tehnologija mogla bi da promeni način na koji se organizuju istraživačke ekspedicije, posebno na lokacijama koje su veoma udaljene i teško dostupne.
Ipak, uspešan test robota ne znači da je komercijalno rudarenje na velikim dubinama već spremno.
Za takve aktivnosti potrebne su odgovarajuće dozvole, dodatna istraživanja i procene uticaja na životnu sredinu.
Kompanija će morati da pokaže da sistem može pouzdano da radi u većim razmerama i da njegovo korišćenje ne izaziva neprihvatljive posledice po morski svet.
Da li će roboti jednog dana rudаriti okeane?
Test Impossible Metals pokazuje koliko daleko je stigla autonomna robotika, ali i koliko je još pitanja otvoreno.
Mašine koje mogu da se kreću na ekstremnim dubinama, prepoznaju materijal i samostalno izvršavaju zadatke mogle bi da postanu važan deo budućih istraživanja okeana.
Slični sistemi mogli bi da se koriste i za naučna istraživanja, pregled podvodne infrastrukture ili prikupljanje uzoraka sa teško dostupnih lokacija.
Međutim, budućnost dubokomorskog rudarenja neće zavisiti samo od toga koliko efikasno robot može da prikupi minerale.
Jednako važno biće pitanje koliko takva aktivnost može da se odvija bez ozbiljnog narušavanja ekosistema koji naučnici tek pokušavaju da razumeju.