ZORAN RENDULIĆ, TRENER RADNIKA: "Voleo bih da ostanemo jedini neporaženi u prvenstvu sa Zvezdom"
Dodajte Kurir u vaš Google izborKada se baci pogled na tabelu Super lige Srbije, izgleda da više ne igraju samo imena i da je sada došlo do jednog velikog napretka što se tiče samog fudbala u eliti.
Izdvajaju se neki timovi koji nisu bili u tom prvom ešalonu srpskog fudbala tokom prethodnih godina, što dodatno potvrđuje tezu da je Super liga sve teža i zanimljivija.
U moru klubova izdvaja se Radnik iz Surdulice, koji sada čvrsto stoji u plej-ofu, iako ga mnogi nisu videli na tom mestu. Pred novu reprezentativnu pauzu pao je i OFK Beograd, te su sada Surduličani na visokom šestom mestu, ispred nekih klubova kojima su se predviđale mnogo više pozicije.
Uspeo je Radnik da oduzme bodove Crvenoj zvezdi i Partizanu, a trener tima Zoran Rendulić pokazao je kako se brzo prelazi put od „početnika“ do superligaškog trenera. Bez obzira na to što mu je ovo prvi posao, neophodno znanje sticao je na Marakani, uz Vladana Milojevića, a sada gradi jednu od najvećih senzacija elitnog društva.
– Sigurno je da je period adaptacije trajao u početku. Sada smo došli do toga da se razumemo, sada smo napravili baš dobar odnos. Znamo šta želimo jedni od drugih. Znaju moj sistem i način rada. To nam je značilo kako bismo sada beležili još bolje rezultate. To je bilo najbitnije od početka i od mog dolaska u Surdulicu – počeo je Rendulić za sajt Super lige Srbije.
Da li su na Marakani bili svesni da želite samostalni angažman i kako je bilo kada je Radnik pozvao?
– Ljudi u Crvenoj zvezdi i generalni direktor Zvezdan Terzić znali su, dok sam završavao licencu, da imam želju da se osamostalim. Vladan Milojević je bio upućen, imao sam njegovu punu podršku. Znao sam da će mi klub izaći u susret kad god se bude pojavila neka opcija. Tako je i bilo. Bilo je razgovora sa nekim drugim klubovima, ali kada me je Radnik prvi put kontaktirao, znali su da želim da budem negde glavni trener, uklapao sam se u njihov sistem i znali su da od mene mogu da očekuju puno. Prvi razgovori su krenuli u martu, aprilu. Oni su tada imali Peđu Ranđelovića, čoveka koji je tada vodio utakmice, a za plej-of su se odlučili za Duleta Đorđevića, koji je već bio tamo. Ali kada se završila sezona, oni su videli moju veliku želju. Bio sam u kontaktu sa direktorom Gašićem, prepoznao je moju želju. Posle je sve bilo lako. Kroz razgovore smo shvatili i on i ja da razmišljamo u istom pravcu.
Koliko je teško bilo breme Marka Jakšića i očekivanja od mladog trenera kao što ste Vi?
– Ja sam već deseta godina u trenerskom poslu, video sam i kako je u Crvenoj zvezdi. Ne zavisi sve od rezultata, ali zavisi od toga kako će ekipa da izgleda i od celokupnog utiska. Ja sam znao da klub preferira mladog trenera i da imaju svoj model igre, da budu agresivni. Meni se ta ideja svidela. Ove neke detalje koje sam pokušavao da uvedem, to mi polako uspeva. Ono što je bilo dobro, naravno da sam zadržao. Generalno, zadovoljan sam tim prvim stvarima, startom prvenstva, igrači su od prvog momenta shvatili šta želim od njih. Mnogo je teško… Prošli trener je napravio veliki rezultat, ali je to za mene bio dodatni motiv da ja pokušam da napravim barem malo bolji. Težimo samo ka što boljim rezultatima.
Koliko ste neophodnog znanja pokupili od Baraka Bahara i Vladana Milojevića?
– Kod Bahara sam više radio sa igračima koji nisu baš bili u prvom planu kod njega. Ali sam svakako imao priliku da prikupljam potrebno znanje, gledao sam kako oni sve to rade na treninzima, kako se vodi jedan klub kakav je Crvena zvezda. Nisam bio toliko uključen u sam rad stručnog štaba, ali sam bio tu. Kod Bahara se stvarala skroz neka druga ideja, koja nije bila prikladna za Crvenu zvezdu. Kada je to postalo jasno, u klub se vratio Vladan Milojević. Ja sam sa njim sarađivao kao igrač, ostali smo u super kontaktu, a kod njega sam dobio ozbiljniju ulogu. To mi je najvažniji period u karijeri. Iz drugog lica sam gledao kako se radi i kako se donose odluke. Imao sam sreću da učim. To mi je šlag na tortu, plus završetak te PRO licence.
Da li je Vladan Milojević imao savet za Vas?
– Sa Milojem sam dosta pričao i dan-danas se čujem s njim, stalno ima neke savete. On mi je rekao da imam super iskustvo, ali da sam odavno spreman da vodim neki klub samostalno i da imam potrebno znanje. „Nemoj da se plašiš, treba da kreneš“. Od njega sam naučio dosta o tome kako treba balansirati razne stvari koje se dešavaju na dnevnom nivou. Odnos sa upravom, medijima… Imao sam veliku sreću, zahvalan sam Bogu što sam imao priliku da pričam sa Milojem.
Da li ćete i Vi da se vodite njegovim metodama, prvenstveno u izboru stručnog štaba?
– Slažem se. Baš kada sam pričao sa njim, on mi je rekao da je prvi put sklopio stručni štab kakav je želeo da ima. Znate kako je na početku, kada počinjete karijeru. Ne možete odmah da imate sve kako vam je po volji i želji, tek se godinama upoznajete sa ljudima, vidite sa kim biste voleli da radite. Polako sklapate stručni štab. Zvezda je specifičan klub, mi mlađi treneri smo osećali klub, bili smo spona između igrača i štaba. Miloje nas je imao dosta u štabu, preko 20, svi smo znali kako Zvezda funkcioniše. Nismo imali ni jednu razmiricu za dve i po godine, on je to vodio. Sigurno je da je to mnogo teško. Mi smo bili podeljeni na sektore, najveći dobitak je bila Liga šampiona, kada smo prošli Bode/Glimt. Tada se videlo tačno ko šta radi.
Početak sezone je, ipak, bio težak?
– Pripreme smo super odradili. Radnik je prethodnih godina imao dosta problema, borio se za opstanak. Ali to je bilo dobro zbog ekipe, zna da se skupi, na mentalitet odradi dobro posao. Protiv Mladosti smo u prvom kolu bili možda i bolji, sa OFK Beogradom odigrali tešku utakmicu, tesno smo izgubili od Vojvodine. Generalno, kada smo videli da imamo dve utakmice u nizu kod kuće, znali smo da nas one dižu. Mačva i Novi Pazar, tako se i ispostavilo. Posle toga je sve krenulo. Moram da priznam da smo imali veoma lošu utakmicu u Pančevu, nismo bili na nivou, možda i jedina utakmica u kojoj nismo bili ravnopravni. Ovde nismo euforični, brzo se vratimo na početak. Baš sam rekao igračima da opet ništa nismo uradili, ali da je dobro što mi sami zavisimo od rezultata. Pokušaćemo da nastavimo tako.
Uspeli ste da „otkinete“ bodove Crvenoj zvezdi?
– Ta utakmica je specifična za mene. Biće još više kada dođem na Marakanu. Zvezda je jedini klub gde mi prvo prorade emocije… Kada sam video sve one ljude koji prolaze pored moje klupe, Mirka Ivanića i Aleksandra Kataija… Probudile su se emocije. Znao sam kako Zvezda funkcioniše, pa je to možda bio moj plus. Kolega Rijera je bio još na početku, možda je to bila i prednost. Imali smo sreću što smo u tom momentu igrali sa njima, ko zna šta bi sada bilo, zasigurno teže. Branili smo dosta šuteva sa distance, bočnih lopti, bili smo komforni u odbrani. Rekao sam u jednom intervjuu da bih voleo da ostanemo jedini neporaženi u prvenstvu sa Zvezdom, ona realno nema konkurenciju u srpskom fudbalu.
Da li ste bili svesni da će se emocije probuditi i šta su Vam rekli Mirko Ivanić i Aleksandar Katai?
– Bilo mi je stvarno čudno. Generalno sam u svakodnevnom kontaktu sa njima. Bili smo baš bliski. Uvek smo mi bili prvi na udaru igrača kada im nije nešto po volji, uvek su nas pitali. Znali smo šta vole i šta im smeta. Nisam bio toliko svestan dok ih nisam video na terenu. Imam tu neku sliku sa nekog portala, vidi se po zagrljaju sa Ivanićem to pravo poštovanje, prijateljstvo… To ostaje za ceo život. Rekao mi je da mu je mnogo drago i da je ponosan što sam ovako krenuo, da mi ekipa dobro izgleda. Značilo mi je mnogo da mi jedan Mića Ivanić to kaže. Drago mi je što prate svaku moju utakmicu.
Koliko je Vama žao što niste uspeli da upišete pobedu protiv Partizana i pored vođstva od 3:1?
– Iskreno, u klubu se i dalje oseća to, ostaje žal za tom utakmicom i dalje se spominje. Ne volim da se radujem i tugujem, nemam mnogo vremena za to. Sa igračem više smo se možda i mi nesvesno opustili, možda je bilo i do mog trenerskog iskustva da zatvorim tu utakmicu. Partizan je bio u baš lošoj psihološkoj situaciji, ali su tada pokazali mnogo, verovatno kada nisu imali mnogo toga da izgube. Naše neke individualne greške… Kao da smo čekali da se samo završi poluvreme. Nadam se da će u bliskoj budućnosti doći do toga i da ćemo pobediti Partizan.
Ipak, jedan od najtežih mečeva bilo je gostovanje u Lučanima?
– To je za mene i moj stručni štab bio najteži meč za spremanje, baš zbog toga što ste rekli. Bili smo strpljivi i mirni, znali smo da fizički možemo da im pariramo. Da smo hitriji i brži od njih, pokušavali smo da nametnemo naš stil igre. Pokušavali smo da ih izvučemo sa njihove polovine, imali smo i malo sreće. Ćurčić mi je rekao da smo zasluženo pobedili. Takođe, rekao je da nisu osetili takav pritisak ni protiv Vojvodine ni protiv Partizana. To mi je bilo drago da čujem, pre svega zato što to znači da mnogo dobro radimo i da napredujemo.
Radnik je kod kuće prepoznatljiv po domaćinskoj atmosferi?
– Kod kuće je specifičan način naše igre. I prošle godine smo bili agresivni, moj cilj je da radimo što više stvari na protivničkoj strani. Da pokušavamo tamo da rešavamo stvari. Mislim da je zbog toga tu samopouzdanje, kada ste daleko od gola. Podigli smo linije tima, verovatno je tu do samopouzdanja, daje nam za pravo da se ne oseća niko prijatno kada dođe u Surdulicu. Radnik se izdvojio na jugoistoku Srbije. Jedna mala sredina, ljudi su toliko skromni i toliko vole klub. Svi ljudi! Sa tom nekom skromnošću to izgleda zaista lepo. Medijski nismo toliko ispraćeni, možda bi to trebalo da se podigne na viši nivo. Dolaze i ljudi iz drugih gradova, vole nas zbog specifične igre, da napadamo svakoga, verovatno je i to još jedan od razloga. Naravno da nemamo neku bazu navijača, ali je to nekako sve domaćinski, sve je ušuškano, ljudi u klubu znaju na koji način treba da ulože novac.
Cilj do kraja sezone?
– Sada smo na granici plej-ofa, to će i biti cilj do kraja sezone. Naravno, nismo ni u jednom trenutku poleteli, niti ćemo. Znamo šta možemo i pokušaćemo da sve to i ostvarimo. Liga je zahtevna, klubovi koji su nešto niže sigurno će se pojačati na zimu, svi žele da ostanu u ovoj sezoni Super lige Srbije. Posle će sve biti mnogo lakše, sada je na svima da istraju, u najtežoj sezoni. Nadam se i verujem da ćemo zavisiti sami od sebe i nastaviti da beležimo ovakve rezultate – konstatovao je Rendulić.