Sutra stiže nova odluka NBS o kamatama: Evo šta može da se dogodi sa ratama kredita u Srbiji
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- NBS sutra odlučuje o referentnoj kamatnoj stopi, koja je trenutno 5,75 odsto, u trenutku pojačanih inflatornih pritisaka i pada cena nafte.
- Stručnjaci ocenjuju da tržište ne traži novo povećanje, jer banke višak likvidnosti plasiraju po stopi od 4,51 odsto, bližoj donjoj granici koridora.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučivaće u sutra, 12. novembra o visini referentne kamatne stope u momentu kada se na svetskim tržištima beleži najveći nedeljni pad cena nafte i u uslovima i dalje pojačanih inflatornih pritisaka.
Na prethodnoj sednici, održanoj početkom oktobra, Izvršni odbor NBS zadržao je referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto, koliko iznosi poslednje dve godine, uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.
Tržište ne nameće promene
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ocenjuje da tržište trenutno ne signalizira potrebu za povećanjem referentne kamate.
Analizirajući mehanizme monetarne politike i kretanja na međubankarskom tržištu, Đukić objašnjava da referentna kamatna stopa ima signalizirajuću ulogu, ali da realno stanje na aukcijama pokazuje drugačiju sliku.
Poslovne banke, naime, već mesecima plasiraju višak likvidnosti kod centralne banke kroz takozvane repo prodajne transakcije po stopama koje su niže od referentne kamatne stope.
“Referentna kamata od 5,75 odsto trebalo bi da bude signalizirajuća, odnosno kamatna stopa po kojoj se sprovode te operacije. Međutim, ako gledate stanje na tržištu, odnosno aukcije koje su rezultat konkurencije među bankama, videćete da poslovne banke plasiraju novac kod centralne banke po kamatnoj stopi koja je bliža ovoj donjoj granici koridora, odnosno 4,51 odsto”, objasnio je Đukić za Biznis.rs.
Ukoliko bi banke procenile da rastući rizici prete tržištu, one bi kroz ponude na repo aukciji unutar postojećeg koridora mogle same da signaliziraju da se uslovi pogoršavaju, odnosno da finansijski sektor očekuje rast kamatnih stopa, što one do sada nisu uradile.
“Budući da je stopa od 4,51 odsto stabilna, a banke još uvek imaju prostora unutar utvrđenog koridora, potreba za administrativnom promenom referentne stope od strane NBS za sada ne postoji”, ocenjuje Đukić.
Nema opravdanja za novo poskupljenje novca
Iako u praksi postoje razlike između zvaničnih instrumenata centralne banke i realnih uslova pod kojima privreda i građani dolaze do zajmova, pri čemu su kamatne stope na kredite u proteklom periodu beležile rast usled prilagođavanja poslovnih banaka i procene rizika, stručnjaci poručuju da aktuelni podaci sa tržišta novca ne opravdavaju nova poskupljenja novca kroz intervenciju centralne banke.
Đukić, međutim, napominje da treba imati u vidu da Izvršni odbor odluke donosi na bazi brojnih baza podataka i uzimajući u obzir parametre koje mi kao obični građani ne možemo da vidimo.
“Ali na bazi ovog prostora i koridora, gde banke još uvek imaju prostora, mislim da još uvek ne postoji neka velika potreba za promenom, odnosno povećanjem referentne kamatne stope zajedno s ovim koridorom”, ocenjuje profesor Beogradske bankarske akademije.
Međugodišnja inflacija u Srbiji je nakon julskih 1,9 odsto i avgustovskih 2,2 odsto u septembru odskočila na 4,1 procenat, što je bilo i očekivano zbog efekta visoke baze od prošle godine, ali i prolaska letnje sezone nižih cena poljoprivrednih proizvoda.
NBS je ranije navodila da bi međugodišnji rast potrošačkih cena do kraja godine trebalo da se zadrži na gornjoj granici koridora od 4,5 odsto.
Podaci o inflaciji za oktobar biće objavljeni istog dana kada se održava i sednica Izvršnog odbora, 12. novembra, a stručnjaci procenjuju da će na njen rast uticati predizborni paket davanja građanima od milijardu evra, dok određeno olakšanje dolazi iz činjenice da su mnoga poskupljenja odložena, poput električne energije i daljinskog grejanja.
Podsetimo, Evropska centralna banka (ECB) je početkom oktobra povećala referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena nakon istog takvog povećanja tokom leta, dok su procene analitičara da evrozonu do kraja godine očekuje još jedno povećanje. Poslednje procene govore da se tokom 2027. godine ne očekuje smanjenje stopa.
Sa druge strane, američke Federalne rezerve (Fed) pred održavanje izbora za Kongres krajem oktobra nisu menjele pravac monetarne politike pod uticajem mešovitih podataka sa tržišta rada i rasta ekonomije.
Kurir Biznis/Biznis.rs