SRBIJA GODINAMA TAPKA U MESTU, STIŽE LI PREOKRET? Studentska lista ima plan za Brisel: Klasteri zaleđeni, a evo šta nova vlast smatra da je prioritet!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Evropske integracije Srbije godinama stoje u mestu: otvorena su 22 od 35 poglavlja, a samo dva su privremeno zatvorena.
- Studentska lista članstvo u EU vidi kao strateški cilj i najavljuje reforme u pravosuđu, osnovnim pravima i saradnji sa evropskim institucijama.
- Sagovornici ocenjuju da bi nova vlada prvo morala da pokrene razgovore sa Briselom i pokaže rezultate u vladavini prava, borbi protiv korupcije i slobodi medija.
Iako je Evropska unija najvažniji ekonomski partner Srbije i formalno jedan od prioriteta njene spoljne politike, evropske integracije i put ka članstvu već godinama tapkaju u mestu. Više od 14 godina nakon sticanja statusa kandidata i gotovo 13 godina od otvaranja pristupnih pregovora, Srbija je otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, dok su samo dva privremeno zatvorena.
Da će evropski put biti jedna od važnih tema i za novu vladu pokazuje i program Studentske liste, u kojem se članstvo u EU ističe kao strateški cilj, uz najavu reformi u pravosuđu, unapređenja osnovnih prava i jačanja saradnje sa evropskim institucijama. Šta taj program konkretno predviđa, kako je tekao evropski put Srbije i šta bi nova vlast prvo morala da uradi da bi pregovori bili deblokirani?
Naime, Evropska unija se u programu Studentske liste opisuje kao najznačajniji ekonomski partner Srbije, sa spoljnotrgovinskom razmenom koja je tokom 2025. godine dostigla skoro 60 milijardi. Poseban značaj pridaje se Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je Srbiji omogućio povoljniji pristup evropskom tržištu, izvozne mogućnosti i korišćenje pretpristupnih fondova.
U dokumentu se navodi da je članstvo u EU strateški cilj, ali se istovremeno ističe potreba za produbljivanjem već postojećih strateških partnerstava sa državama članicama, među kojima su Grčka, Italija, Mađarska i Francuska.
Kada je reč o konkretnim koracima na evropskom putu, Studentska lista najavljuje napredak u oblastima pravosuđa, osnovnih prava, pravde, slobode i bezbednosti, odnosno u oblastima koje obuhvataju pregovaračka poglavlja 23 i 24. Kao jedan od ciljeva navodi se i sticanje IBAR statusa, odnosno pozitivna ocena ispunjenosti prelaznih merila u ovim oblastima.
Program predviđa i produbljivanje saradnje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom, kako bi se obezbedila dodatna bespovratna i druga finansijska podrška razvojnim projektima. Evropska integracija u ovom dokumentu nije predstavljena samo kao spoljnopolitičko opredeljenje već i kao mogućnost za ekonomski razvoj, infrastrukturna ulaganja i unapređenje institucija.
Šta bi mogli da budu prvi koraci nove Vlade prema Briselu?
Da bi se evropske integracije Srbije pomerile sa mrtve tačke, deklarativno opredeljenje za članstvo neće biti dovoljno. Ključni će biti konkretni potezi u oblastima koje Evropska unija već duže vreme izdvaja kao najvažnije prepreke na putu Srbije ka članstvu.
Jelica Minić iz Evropskog pokreta Srbije ocenila je za Euronews Srbija da bi prvi konkretni koraci ka deblokadi pregovora mogli da uslede nakon formiranja nove Vlade i predstavljanja njenog programa. Prema njenoj oceni, vidljivi rezultati u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija mogli bi da otvore prostor i za oslobađanje sredstava iz fondova EU koja su trenutno blokirana.
Minić smatra da bi nova Vlada trebalo što pre da započne konsultacije sa predstavnicima Evropske unije, kako bi se dogovorili naredni koraci i ubrzali pregovori. Među prioritetima izdvaja i reformu izbornog sistema i sprovođenje preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
- Trebalo bi što pre inicirati konsultacije o mogućim daljim koracima, čak i u periodu pre izbora nove Vlade, da bi se pregovori ubrzali odmah nakon njenog izbora. Komesarka Marta Kos je najavila svoju posetu. Reklo bi se da će već nabrojane oblasti, uz dodatak izbornog sistema i obaveze ispunjavanja preporuka ODIHR-a, biti prve teme i prvi koraci - navela je Minić za Euronews Srbija.
Ona smatra da bi pitanja usklađivanja spoljne i bezbednosne politike Srbije sa politikom EU, posebno u odnosima sa Rusijom i Kinom, kao i nastavak dijaloga Beograda i Prištine, mogla da budu ostavljena za kasniju fazu razgovora, kako bi nova Vlada i skupštinska većina najpre definisale zajedničke stavove o tim osetljivim pitanjima. Ipak, usklađivanje spoljne politike sa evropskom ostaje jedan od važnih uslova za napredovanje u pregovorima, posebno u okviru klastera 6, koji se odnosi na spoljne odnose.
- Usaglašavanje sa Spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i njenom Bezbednosnom i odbrambenom politikom, jeste bitno. Ono je odrednica spoljnopolitičkog pozicioniranja Srbije – biti u EU ili ostati izvan. To je posebno goruća tema u vreme razornih ratova u Evropi i njenom neposrednom susedstvu, kada 'soliranje' Srbije predstavlja direktan bezbednosni izazov. Ali to nisu pitanja koja je neophodno otvoriti sutradan posle izbora nove Vlade - ocenila je nedavno Minić.
Kako je tekao evropski put Srbije: Od SSP-a do pregovora o članstvu
Evropske integracije Srbije imaju višedecenijsku istoriju, ali su ključni koraci ka formalnom članstvu napravljeni nakon demokratskih promena 2000. godine. Evropska unija je tada počela da razvija institucionalne i ekonomske odnose sa Srbijom, a proces stabilizacije i pridruživanja postao je okvir za približavanje zemalja Zapadnog Balkana Uniji.
Jedan od najvažnijih koraka bilo je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 29. aprila 2008. godine. Sporazum je stupio na snagu 1. septembra 2013, dok je njegov trgovinski deo počeo da se primenjuje ranije.
U međuvremenu, građani Srbije su 19. decembra 2009. dobili mogućnost putovanja bez viza u zemlje šengenskog prostora, a samo nekoliko dana kasnije, 22. decembra, Srbija je zvanično podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. Evropski savet je 1. marta 2012. Srbiji dodelio status kandidata, čime je napravljen važan korak u procesu evropskih integracija.
Pregovori o članstvu zvanično su počeli 21. januara 2014. godine, održavanjem prve međuvladine konferencije u Briselu. Time je Srbija ušla u fazu u kojoj je trebalo da uskladi svoje zakonodavstvo i institucije sa pravnim tekovinama Evropske unije.
Prva pregovaračka poglavlja otvorena su u decembru 2015. godine, kada su na međuvladinoj konferenciji u Briselu otvorena poglavlja 32, koje se odnosi na finansijski nadzor, i 35, koje obuhvata normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Posebno značajan trenutak usledio je 18. jula 2016. godine, kada su otvorena poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, odnosno pravdu, slobodu i bezbednost. Ove oblasti postale su jedan od ključnih pokazatelja napretka Srbije u pristupnim pregovorima. Tokom narednih godina otvarana su nova poglavlja, a u junu 2021. godine pregovori su prešli na revidiranu metodologiju proširenja, prema kojoj su poglavlja grupisana u šest tematskih klastera.
Tada je otvoren klaster 1, koji obuhvata osnovna pitanja procesa pristupanja, dok je u decembru iste godine otvoren klaster 4, posvećen zelenoj agendi i održivom povezivanju.
Od tada nije otvoren nijedan novi klaster, pa se kao jedan od narednih mogućih koraka izdvaja otvaranje klastera 3, koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast.Evropska komisija je u ranijim izveštajima ocenila da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje, ali politički i reformski uslovi i dalje utiču na ukupnu dinamiku pregovora.
U međuvremenu, Evropska komisija je u novembru 2023. godine predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan, čiji je cilj snažnije ekonomsko povezivanje regiona sa jedinstvenim tržištem EU i ubrzavanje reformi. Srbija je u oktobru 2024. usvojila Reformsku agendu, dokument kojim su definisane obaveze i reforme povezane sa ovim mehanizmom.
Gde je Srbija danas na evropskom putu?
Prema podacima Evropske komisije, Srbija je do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena – poglavlja 25, koje se odnosi na nauku i istraživanje, i 26, koje obuhvata obrazovanje i kulturu. To znači da je pregovarački proces formalno odmakao od početne faze, ali da Srbija već nekoliko godina ne ostvaruje značajniji napredak u otvaranju novih poglavlja i klastera.
Posebno važna ostaju pitanja vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, borbe protiv korupcije i normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Evropska komisija ukazuje i na nedovoljnu usklađenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Upravo su to oblasti koje bi, prema oceni Jelice Minić, trebalo da budu u središtu prvih razgovora nove Vlade sa Briselom.
A da je plan Studentske liste da se ostane na evropskom kursu upravo je ubrzo posle izbora izjavio i prvi na listi Ilija Srdanović. On je naime za Radio Slobodna Evropa rekao da Srbija nastaviti evrointegracije, kao i da će biti učinjeno sve kako bi građani dobili informacije o tome šta donosi članstvo u EU.
- I ostajemo na putu evropskih integracija. Naime, Srbija se na proces evrointegracija obavezala još 2000. godine, pre 26 godina. Taj posao će biti nastavljen. Taj postupak će biti nastavljen. Ali ono što mi svakako možemo da obećamo jeste da nećemo učiniti ono što je uradila prethodna vlast, a to je da se za period od 15 godina izgubi 20 odsto podrške među građanima Srbije kada su u pitanju evrointegracije - podvukao je Srdanović.
Kurir.rs/Euronews