"PROČITAO 50 IMENA I REKAO 'OBRALI SMO BOSTAN'" Gosti "Usijanja": Preispitivanje rada RTS-a je u javnom interesu, ali pravljenje spiskova novinara je pritisak
Dodajte Kurir u vaš Google izborDok v. d. glavnog urednika Informativnog programa Borivoje Uskoković tvrdi da dokumentacija nije napustila zgradu, usledila je pritužba Povereniku, reagovali su sindikati, a lider opozicije Aleksandar Vučić potez je nazvao "uterivanjem straha u kosti". O pravnoj osnovanosti i pozadini ovog slučaja u emisiji "Usijanje" govorili su advokat Nebojša Perović, izvršni news direktor Kurira Borko Kašanski i politički analitičar Ljubomir Đurić.
Sporni zahtev i zakonski okviri
Advokat Nebojša Perović ukazao je na to da Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ne predviđa uvid u personalne dosijee zaposlenih.
- Šta oni zapravo traže, ja to ne znam, to oni znaju. Meni je to sve malo zbunjujuće.Traženje dosijea zaposlenih nema uporište u zakonu. Javnost ima pravo da zna kako RTS troši novac ili ko vodi kuću, ali gde je ko radio i šta sadrži nečiji personalni dosije - to nisu informacije od javnog značaja. Postoji Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i prava radnika se moraju poštovati. Ne može se pod plaštom političkih promena tražiti šta god ko poželi, i to bez jasne legitimacije onoga ko zahtev podnosi. Smatram da je Uskoković uradio jedino logično - upoznao je redakciju sa onim što je stiglo - naglasio je Perović.
Odgovornost rukovodstva i targetiranje kolega
Nasuprot tome, Borko Kašanski smatra da je reakcija v. d. urednika Informativnog programa nanela ogromnu štetu zaposlenima i stvorila nepotrebnu paniku.
- Ja se ne bih složio sa svime navedenim, jer je Uskoković napravio niz kardinalnih grešaka. On je urednik Informativnog programa, a ne direktor kuće, i uopšte nema ovlašćenja da na ovaj način istupa niti da se bavi članovima Upravnog odbora. Najgore od svega je što je javno pročitao imena 50 kolega, znajući da će to procureti u javnost, čime ih je direktno targetirao i stigmatizovao. Pritom je nepotpisan dopis nepostojećeg tela nazvao legitimnim i zapaljivim rečnikom uneo potpunu pometnju u kuću - poručio je Kašanski.
Pitanje kriterijuma i političke podobnosti
Politički analitičar Ljubomir Đurić podsetio je da je zahtev motivisan sumnjama u partijsko kadriranje, ali da problem nastaje kada se na spisku nađu novinari.
- Studenti su objavili dopis u kojem preciziraju da ne traže lične podatke, već proveru procedura - kako su ljudi zapošljavani i da li su napredovali po stručnosti ili po političkoj liniji. Preispitivanje rada RTS-a jeste u javnom interesu i to godinama traže svi akteri na sceni. Međutim, dok je za rukovodstvo i Upravni odbor potpuno legitimno tražiti sve podatke jer su na javnim funkcijama, pravljenje spiskova novinara jeste direktan pritisak i sa razlogom izaziva sumnju - istakao je Đurić.
Sumnja na revanšizam i tajnu lustraciju
Komentarišući pravne mogućnosti samog RTS-a, advokat Perović je naglasio da se ovde radi o političkom revanšizmu koji zaobilazi institucije.
- Pravna služba RTS-a ne može da traži obrazloženje zašto su odabrani baš ti ljudi, ali je jasno da je ovde reč o čistom revanšizmu. Neko je napravio spisak, etiketirao ljude i sada sprovodi svojevrsnu tajnu lustraciju mimo institucija i novog rukovodstva koje tek treba da dođe. To neodoljivo podseća na metode bezbednosnih službi. Ako želimo pravnu državu i borbu za Ustav, ovakve stvari ne smeju da se vode preko neformalnih grupa - upozorio je Perović.
Opasan presedan za medijsku scenu
Govoreći o profesionalnim posledicama, izvršni news direktor Kurira zaključio je da je novinarima već naneta nepopravljiva šteta.
- Neko je svesno stavio 50 ljudi na stub srama i poslao poruku javnosti da su svi oni radili mimo zakona i bez kvalifikacija. Čak i da je samo jedan od njih potpuno čist, a sigurno je većina, načinjena je nepravda. Ako je neko zaposlen mimo propisa, institucije moraju odmah da reaguju i da ga smene, tu nema dileme. Ali princip ne sme biti taj da bilo koja neregistrovana, neformalna grupa određuje ko je podoban, a ko ne. Ako to prihvatimo kao pravilo, novinarska profesija ulazi u izuzetno opasnu zonu - zaključio je Kašanski.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: