Ne bi to bio nikakav problem. Očas posla bi skupili ne 10.000 nego 150.000 potpisa.
Vrlo je loša ideja - nadajmo se da je dubara - da studenti (ili grupe studenata) budu nekakvi nadzorni organi koji će „ih samo gledati“ i - ako li gledani skrenu s njihovog još netrasiranog puta - „vraćati na pravi put“. (U pakao, cit. Sartr.)
A evo zašto je loša. Zato što bi se loša istorija ponovila. Grupa pojedinaca bez političkog legitimiteta koja je krajem osamdesetih imala presudan uticaj na političke odluke praktično je zakuvala veliko sranje, za čije raščišćavanje nam sad treba Herakle. Nemati nikakav politički legitimitet, a imati veliki političku moć, to je najkraći put u pičvajz. To je gvozdeno pravilo, a pogotovo je gvozdeno pravilo u sredinama poput naše, koja ne drži mnogo do legitimiteta.
Videlo se to nedavno. Godinama su opozicione majke invencije trabunjale da Bivše Visoko Mesto „nema legitimitet“, moja je neznatnost s famoznog amvona pisala da Vučić ne bi bio na vlasti da nema legitimitet i da će na vlasti ostati sve dok ne izgubi legitimitet. Što se konačno i dogodilo 25. prošlog meseca, kad je BVM u trenu izgubio i legitimitet i političku moć.
Dakle, Bivše Visoko Mesto više nema političku moć. Za razliku, recimo, od Ćosića, koji nikada nije imao legitimitet, ali je uvek imao ogromnu političku moć. Koju, opet, nije mogao da izgubi - naprotiv, stalno ju je povećavao dok nije načisto odrtavio - jer nije imao nikakav politički legitimitet. Kužite, stari moji: ne ide na izbore, nema nikakvu funkciju, ne možeš ga smeniti, ni za šta nije odgovoran.
Sad će posustalice i prdonje da graknu: „Ne možeš ti porediti Ćosića i studente, studenti imaju dobre namere“. Posustalicama i prdonjama odgovaram sledeće: „I Ćosić je imao dobre namere. To je nesporno. Glatko bi prošao detektor laži ako bio mu tehničar postavio pitanje: ‘Jeste li imali dobre namere?’, a on odgovorio: ‘Da.’“ Problem je što su te namere bile glupe i destruktivne, a još je veći problem što je veoma veliki broj posustalica i prdonja slepo verovao u dobrotu Ćosićevih namera.
Problem s nelegitimnim političkim moćnicima nema nikakve veze s njihovim ljudskim kvalitetima i dobrotama namera - Ćosić je privatno bio čestit i dobronamernan čovek - problem je nelegitimnost sama. Jeste to malo zakučasto, pa ću pojednostaviti.
Sasvim je legitimno imati najnoviji model „audija“, svi ćemo se složiti s tim. Ali ako „audi“ nisi kupio legalno zarađenim parama, nego si ga ukrao, onda tvoj „audi“ nije legitiman. Stvar slično stoji s nelegitimnim političkim moćnicima. Oni prisvajaju - da ne kažem baš kradu - nešto što nije njihovo, nešto što nisu stekli poštenim političkim i izbornim radom. A iz takvih, uzurpiranih moći po pravilu ne ispada ništa dobro, po istom pravilo po kome lopovski ustav uslovljava izborne krađe.