Nepregledne kolone ljudi ispred Poštanske štedionice čeka isplatu depozita iz Alta banke: Evo do kada imaju pravo da podignu novac
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Počela je isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju preko Banke Poštanske štedionice, uz mogućnost podizanja do 50.000 evra ili prenosa u drugu banku bez troškova.
- Do osam ujutru prijavilo se oko 14.500 klijenata, a isplata će trajati do 3. novembra 2029. na 24 mesta širom Srbije.
- Ekonomista Nebojša Berak ocenjuje da je banku trebalo nacionalizovati i nastaviti rad, uz pitanje gde je nestao novac.
Preko Banke Poštanske štedionice počela je isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju. Svakom klijentu koji je zakazao termin biće obezbeđena sredstva, a građani će moći da podignu do 50.000 evra u gotovini ili da ih prenesu u drugu banku bez troškova.
Oni koji imaju više od 50.000 evra ostatak potraživanja mogu prijaviti u stečajnom postupku. Novinarka Kurira Andrea Jovanović se nalazila ispred ekspoziture Banke Poštanske štedionice, kada je gledaocima Kurira otkrila kolika je gužva ispred banke.
- Gužve ima, a red se prostire i izvan ulaza u samu ekspozituru. Isplata je počela jutros u devet, a do osam ujutru se oko 14.500 klijenata prijavilo za novac koji im sleduje. 80.000 ljudi bi trebalo da podignu novac u naredne tri godine koliko će trajati sama akcija, odnosno do 3. novembra 2029. godine. Građanima je na raspolaganju 24 isplatnih mesta širom Srbije.
Dejan Gavrilović, iz Udruženja potrošača "Efektiva" je za Kurir ispičao detalje isplate, pa je izdvojio da bi korisnici trebalo najpre da posete sajt na kojem pišu detalji i obaveze.
- Što se tiče podizanja osiguranih depozita iz Banke Poštanska štedionica, dakle to su deponenti ugašene Alta banke, isplata je počela danas. Poštanska štedionica je nekoliko dana unapred obaveštavala javnost o informacijama koje su bitne za isplatu. Najbitnije je da građani mogu da se prijave preko portala, sajta, i da zakažu podizanje depozita. Građani koji nisu danas podigli, neka prate sajt Poštanske štedionice, tamo piše šta da ponesu i pripreme - rekao je Gavrilović.
Gosti u studiju Kurir televizije u "Pulsu Srbije" koji su dalje analizirali bankarski sistem u Srbiji bili su ekonomista Nebojša Berak i Aleksa Grubešić, iz Centra za društvenu stabilnost.
Berak je izneo svoje tumačenje kraha Alta banke, iako je rekao da čekamo zvanični izveštaj, ipak je probudio sumnju u legitimnost istog, ali je bez sumnje da se pomno prati svaki tok novca, svakog građanina, a naročito banaka:
- Još uvek ne znamo konačan izveštaj, mada izveštaj rade oni koji su dopustili krah Alta banke. Prema mom mišljenju, totalno je nedopustivo i besmisleno da neko ko je to dopustio, kontroliše šta je tamo rađeno. Tok novca svakako postoji jer Narodna banka Srbije vodi evidenciju za svakog građanina, a kamoli za jednu banku. Iz medija smo čuli da je odnesena količina novca odjednom, a to je nemoguća verzija jer se radi o kamionima, šleperima novca. Ukoliko novac nedostaje, to se uradilo na drugačiji način. Problematično je što se odmah krenulo u zatvaranje banke bez da se javno saopštilo koliki su gubici i gde je novac - započeo je Berak, pa nastavio:
- Ja da sam se pitao, moralo bi da se zna šta jeste i kakvo je stanje. Banku je trebalo nacionalizovati i nastaviti sa radom. To je jedna od domaćih banaka, ne ulazim u to kako je nastala, kako je moguće da je od menjačnice stvoren takav kapital i da se upusti u tu priču. To je zasebni segment, kako su i velika preduzeća prešla na tu banku. Od te banka je mogla da se napravi zdrava. Neko je sigurno odgovoran iz NBS, to je neoborivo tačno, ali i onaj ko je dopustio da jedna menjačnica postane banka.
Grubešić je istakao da nije ekonomista, da nije upoznat sa tim delom, ali da iz političkog ugla može da sagleda krah jedne banke i da ga ona asocira na period iz 2000. godine.
- Banka je brzo ugašena, a to me podseća na 5. oktobar i sve što se desilo sa domaćim bankama. Pobeda Studentske liste i čitava operacija koja je dovela do takvih izbornih uslova i te kako podseća na Peti oktobar. Upravo tada je najviše stradala domaća privreda, desila se pljačkaška privatizacija, razaranje suvereniteta države... Ja sam za to zabrinut, ali se razorila i državna ekonomija, privatizovalo se na nepravedan, ali i nelegalan način. Ne govorim o studentima, nego o procesima koji se iza brda valjaju. Kao da neko ima spreman plan kako da sprovede određene operacije pre formiranja nove vlasti - smatra Grubešić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: