BURNO UOČI KONTITUISANJA PARLAMENTA Stručnjaci u "Pulsu Srbije" poslali upozorenje: "Imaćemo Vladu bez stranaka i samo jednu opozicionu partiju"
Dodajte Kurir u vaš Google izborNovi parlamentarni raspored snaga kakav do sada nije viđen u višestranačkoj Srbiji čini apsolutna većina jednog pokreta - studentska lista sa osvojih 140 od 250 poslaničkih mandata. Na drugoj strani, opoziciju suštinski čini jedan blok, lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" sa 103 mandata, dok preostalih sedam mesta pripada manjinskim strankama.
Da nas čeka buran mandat pokazale su već prve tehničke konsultacije održane 13. novembra, gde je između predstavnika Studentske liste i dosadašnje vlasti, manjina i generalnog sekretara Srđana Smiljanića odmah zaiskrilo oko pravila igre i raspodele funkcija.
O ovim tektonskim promenama, novim parlamentarnim pravilima i stanju u pravosuđu, u emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji govorili su pravnik i narodni poslanik Branko Pavlović, advokat i predsednik Narodne stranke Vlada Gajić, advokat Goran Petronijević i političarka Gordana Čomić.
Presedan u parlamentu i smrt političke ideologije
Nakon što je Studentska lista u svom saopštenju poručila da će se verifikacija mandata obaviti maksimalno brzo, prvi komentari sagovornika odnosili su se na samu prirodu novog skupštinskog saziva. Dugogodišnja parlamentarka Gordana Čomić ukazala je na to da same procedure glasanja nisu novost, ali da suštinska struktura vlasti i opozicije predstavlja potpuni novitet u novijoj istoriji zemlje.
- Što se tiče ovih zahteva, to je sve već viđeno - glasanje je uvek javno i vrši se prozivkom, kako za predsednika, tako i za potpredsednika Skupštine. Ono što do sada nije viđeno jeste to da ćemo imati vladu bez političkih stranaka i skupštinski saziv u kojem postoji samo jedna opoziciona partija. Za kraj bih dodala da je ovo 15. saziv u poslednjih 36 godina, što znači da nam jedan mandat u proseku traje dve i po godine, i to je veoma značajan pokazatelj. Želim im uspeh u novom mandatu i nadam se da će se institucionalni dijalog u Skupštini makar malo promeniti, te da će biti konstruktivnijih pristupa kako bismo došli do drugačijih ishoda. Sve u svemu, biće zanimljivo.
Sličnu ocenu, ali uz znatno oštriju kritiku novonastale situacije, izneo je advokat Goran Petronijević, upozoravajući da se Srbija ovakvim raspletom udaljava od suštine višestranačja.
- Ovo što se sada dogodilo predstavlja korak odstupanja od osnovnog načela demokratije, jer višepartizam nije isto što i dvopartizam. Ovakvu situaciju doneo je plebiscitarni način glasanja, gde imamo vladajuću većinu koja faktički funkcioniše kao jednopartijska - formalno nisu partija, već pokret.
On je dodatno pojasnio da čak i sam skupštinski Poslovnik podrazumeva znatno širi politički spektar od onog koji trenutno imamo u klupama, te da ovakvo ukrupnjavanje nosi ozbiljne posledice po politički život.
- Čak i Poslovnik Skupštine predviđa izbor četiri potpredsednika, što podrazumeva da u parlament uđu najmanje četiri različite političke opcije, što je ranije i bila praksa. Sada smo došli do toga da imamo samo dve opcije, što smatram korakom unazad za parlamentarnu demokratiju. Da li će tako ostati do kraja ili će prilikom formiranja poslaničkih grupa doći do cepanja i usitnjavanja, ostaje da se vidi. Ono što je sigurno jeste da ovakvo ukrupnjavanje parlamenta nije dobro i predstavlja dokaz smrti političke ideologije, koja je bila osnov demokratskog i političkog života u proteklih pedeset i više godina.
Džentlmenski dogovor na čekanju i uloga manjina
Dok javnost čeka ponedeljak kao krajnji rok za objavljivanje imena novog predsednika parlamenta i potpredsednika, narodni poslanik Branko Pavlović osvrnuo se na dosadašnju praksu i izrazio čuđenje što nova većina još uvek nije izašla sa konkretnim predlozima za raspodelu funkcija.
- Reč je o džentlmenskom dogovoru između svih poslaničkih klubova i upravo tome služe ove konsultacije, a kasnije i skupštinski kolegijum - da se unapred dogovore detalji kako bi Skupština mogla što bolje i efikasnije da radi, bez unutrašnjih trzavica. Čudno je to što na ovom sastanku, s obzirom na to da je konstitutivna sednica već zakazana za utorak, još uvek nije rečeno koliko će biti potpredsednika. Vladajuća grupacija mora da saopšti svoj stav o broju potpredsedničkih mesta i da se odmah dogovori kojim će skupštinskim odborima predsedavati opozicija. Iako se sastav odbora i broj predsedničkih mesta određuju proporcionalno broju osvojenih mandata, nije svejedno o kojim je odborima reč.
Pavlović je pritom naglasio da je od izuzetne važnosti očuvati dobru praksu uključivanja nacionalnih manjina u rukovodstvo parlamenta, praveći jasnu računicu kako bi to trebalo da izgleda u novom sazivu.
- Takođe, odlična je praksa - koju svakako treba nastaviti - da potpredsednička mesta imaju i predstavnici manjinskih lista, kao što smo do sada imali Bošnjake i Mađare. U tom smislu, potpuno je prirodno da lista koja ima 103 poslanika dobije barem jednog potpredsednika više od manjinskih lista, što bi činilo jedan normalan sastav rukovodstva.
Podsećajući na prethodni, 14. saziv, on je razjasnio i zbog čega deo tadašnje opozicije nije imao svoje potpredsedničko mesto, naglašavajući da razlog nije bio politička opstrukcija većine, već bojkot samih razgovora.
- U sazivu koji prestaje u utorak, a kojem još uvek pripadam, prisustvovao sam kolegijumu kada se o tome odlučivalo. Tada su sve poslaničke grupe nastale sa liste 'Srbija protiv nasilja' odbile da učestvuju u konsultacijama. Razlog zašto nisu dobili potpredsedničko mesto bio je čisto tehničke prirode - nisu bili prisutni, pa skupštinska služba nije mogla da pripremi materijal jer niko nije mogao da nagađa koga žele da predlože.
Rok do ponedeljka i nepoznanica zvana "plenum"
Tehnički detalji oko pripreme same sednice u utorak u rukama su skupštinske administracije, a predsednik Narodne stranke Vlada Gajić ukazao je na ključnu ulogu generalnog sekretara i rokove koji cure.
- Ovde je jedna od važnih stvari to što je aktuelni generalni sekretar Skupštine, koji na toj funkciji ostaje do izbora novog, faktički ceremonijal-majstor. On je dao rok da mu se najkasnije u ponedeljak dostave sva kadrovska rešenja koja se sada još uvek ne znaju. U suprotnom, sednica u utorak neće moći da se održi na normalan način - ako svi koji pretenduju da kandiduju nekoga za predsednika i potpredsednike Skupštine, kao i za članove i predsednike odbora, ne dostave imena na vreme, skupštinska služba neće moći da se pripremi i konstituisanje se neće obaviti u punom obimu. Tako da ćemo verovatno već u ponedeljak znati ko su kandidati.
Komentarišući stabilnost nove većine od 140 poslanika, Gajić je izneo rezervu prema njihovoj dugoročnoj programskoj povezanosti, ali i čuđenje zbog odluke predstavnika Studentske liste da se ne oglašavaju pojedinačno u medijima.
- Jasno je da će opozicija predložiti svog kandidata za predsednika Skupštine. To je uglavnom forme radi, pošto nema realne šanse da bude izabran, ali je dobro da postoje dva kandidata i da se o tome glasa u parlamentu, iako je sasvim izvesno da će biti izabran kandidat većine.Što se tiče vladajuće većine od 140 poslanika, ona jeste nesumnjiva u odnosu na neophodnih 126, ali je pitanje koliko je komotna. Biće dovoljna na sam dan konstituisanja Skupštine, ali nisam siguran da je stabilna za sprovođenje konkretnih politika, jer mi se čini da oni još uvek nemaju programsku i ideološku koheziju, ali ono što mi je posebno čudno jeste to što oni i dalje odbijaju da govore za javnost.
Paradoks zamenjenih uloga i optužbe za "veting"
Na konsultacijama su se mogle čuti i oštre reakcije dosadašnje predsednice Skupštine Ane Brnabić i predstavnika SNS-a, koji su najavljeni model izbora predsednika odbora ocenili kao gušenje prava opozicije. Gordana Čomić je istakla da je dogovor oko kadrovskih rešenja suština konstituisanja parlamenta.
- To je za konstitutivnu sednicu najvažnije pitanje, jer parlament ne možete konstituisati do kraja ako nemate imena svih poslanika za odbore, parlamentarne delegacije, potpredsednike i sve ostalo što čini konstitutivnost te sednice. Zato je to važno, a i dobra je praksa, predviđena Poslovnikom, da to bude predmet konsultacija i dogovora većine i manjine.
Ona je potom ukazala na svojevrsni politički paradoks u kojem se Srbija našla - da kontrolu nove vlasti sada preuzima stranka koja je do juče bila na udaru kritika zbog načina na koji je vodila državu i parlament.
- Nalazimo se u paradoksu da parlamentarnu kontrolu vlade, koja je ključna za demokratiju jednog društva, sada sprovodi jedna opoziciona stranka koja je izgubila izbore upravo zbog optužbi da urušava demokratiju, odbija dijalog i nema političku kulturu - dakle, zbog svih grehova bivše vlasti. Ali druge nema, nema ko drugi to da radi. Zato bi bilo dobro da svi promene sredstva i metode rada, jer u suprotnom ćemo imati iste ishode kao u proteklih 36 godina.
Sa druge strane, najava predstavnika Studentske liste da neće biti dogovora iza zatvorenih vrata i da će se predsednici odbora birati glasanjem izazvala je burnu reakciju Gorana Petronijevića, koji u tome vidi pokušaj političke podobnosti.
- Smatram da dogovor mora postojati, jer bez dogovora ne mogu da se formiraju institucije, skupštinski odbori, niti da se izaberu predsednici tih odbora. Međutim, kako sam razumeo - većinska lista sada predlaže nekakvu posebnu proveru za kandidate koji se predlažu za predsednike odbora. Ovo na šta ukazuje kolega Vlada ozbiljno podseća na 1944. i 1945. godinu, odnosno na period od zasedanja AVNOJ-a 1943. godine pa nadalje. Ako sebi date za pravo da kažete: ’Ne može ovaj kandidat, nego može onaj’, onda je demokratija u potpunosti urušena. Dakle, dogovor mora da postoji, jer se bez njega ne mogu formirati organi Skupštine, i tu je tačka.
Rizik od bojkota i parlamentarne krize od prvog dana
U raspravu o tome ko sme da bira opozicione kandidate za čelne ljude u odborima uključio se i Branko Pavlović, ocenjujući da bi preglasavanje po tom pitanju bilo potpuno neprihvatljivo za parlamentarni život.
- To bi značilo da vladajuća grupacija sama bira ko će joj biti opozicija, a to bi bilo apsolutno nedopustivo da vlast kadrira i svoju i opozicionu politiku. Normalno bi bilo da vladajuća grupacija izađe sa predlogom i kaže: ’Razmišljali smo da vam pripadnu sledeća predsednička mesta u odborima, jer vam u ukupnom broju proporcionalno toliko i pripada, a naravno da ćemo omogućiti i da predstavnici manjinskih lista dobiju predsedničko mesto u nekom odboru. Šta vi mislite o tome i dajte imena ljudi koji će to voditi.’ To se unapred dogovori, a na odborima se zatim samo formalno glasa.
Da bi insistiranje na podobnosti opozicionih kadrova moglo da se obije o glavu novoj većini već na samom startu mandata, upozorio je i Vlada Gajić, navodeći konkretan primer mogućeg scenarija.
- Ako bi se krenulo putem koji nije demokratski i nema veze sa dobrom parlamentarnom praksom, ulazi se u veliki rizik – šta će se desiti ako opozicija odluči da napusti Skupštinu?Mislim da ovoj većini nikako ne ide u korist da uđe u polupraznu salu. Ako budu preterali u ovome - recimo, opozicija predloži Jovanova za predsednika nekog odbora, a oni kažu: ’Jovanov ne može, može neki stoti sa liste, anonimni poslanik Srpske napredne stranke’ - to je nešto u šta ne smete da se mešate. Time rizikuju da im opozicija bojkotuje i odbore i sednice Skupštine, te da od prvog dana uđemo u parlamentarnu krizu, a da još nisu ni počeli da vrše vlast. Nadam se da neće ići tim putem, jer im to ne ide u prilog.
Kontrola tužilaštva i optužbe za strani uticaj
Drugi deo razgovora dotakao se stanja u pravosuđu, povodom nedavnog saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o broju rešenih predmeta tokom prethodne godine. Za Vladu Gajića, suva statistika ne rešava glavni problem društva - borbu protiv visoke korupcije, dok glavni problem vidi u gubitku samostalnosti tužilaštva.
- Ne znam da li to deluje kao dobra statistika, ali kod nas je suština - i inače endemski problem, borba protiv visoke korupcije. Tu uglavnom nema mnogo referentnih predmeta. Da li će do toga ikada doći, kada će se to desiti, pod kojim uslovima i ko sada kontroliše naše tužilaštvo - to je najvažnije pitanje. Nažalost, izmenili smo Ustav. Nije dobro da partijska država kontroliše pravosuđe i ja sam uvek bio protiv toga, ali je još gore da strani činioci kontrolišu naše tužilaštvo, a mi smo sada u toj fazi. Evo, reći ću vam sasvim otvoreno: pre svega mislim na vrhovnog javnog tužioca i na specijalnog tužioca, koji nisu samostalni u odnosu na organe vlasti van Srbije.
Gordana Čomić je na ovu temu odgovorila podsećanjem da upravo Skupština ima ustavne i poslovničke mehanizme da otvori svaku pa i ovu temu, pod uslovom da postoji spremnost za dijalog.
- Znate li zašto je Skupština najvažnije mesto u našem društvu? Zato što je, čim se konstituiše, dovoljan zahtev samo jedne opozicione poslaničke grupe da se zakaže sednica o aktuelnoj temi, koja se odvija u formatu poslaničkih pitanja. To znači da na sednicu mora da dođe onaj predstavnik vlasti kojeg ta poslanička grupa pozove. Procedura je jasna: dva minuta za pitanje i tri minuta za odgovor, baš kao na sednicama sa poslaničkim pitanjima četvrtkom. Na takvoj sednici, na zahtev samo jedne poslaničke grupe, može da se analizira da li je u nekom slučaju reč o krivičnom gonjenju, političkom progonu ili bilo kojoj drugoj važnoj temi - i to se radi na korist svih građana.
Hitno konstituisanje kao brana destabilizaciji
Na samom kraju emisije, Branko Pavlović je izneo oštru ocenu o dešavanjima u zemlji nakon izbora 25. oktobra, povezujući rad tužilaštva sa delovanjem stranog faktora i pozivajući na što brže formiranje novih institucija.
- Vrhovni tužilac apsolutno radi pod kontrolom stranaca. I na sve ovo što se događa od 25. oktobra naovamo, kada se ljudi pitaju: ’Kako je to moguće i ko sada to radi, jer se novi organi još nisu konstituisali, a dešava se sve suprotno od onoga što je bilo ranije?’ – odgovor je da to rade stranci preko svojih od ranije instaliranih ljudi. Oni idu na destabilizaciju bankarskog sistema, bezbednosnih službi i javnog tužilaštva, napadaju Srpsku pravoslavnu crkvu i tako dalje. Zato je važno da se državni organi što pre konstituišu. Izveštaj vrhovne tužiteljke nije prihvaćen u decembru mesecu, uz vrlo dobru argumentaciju koja je tada izneta. Da li će se to na kraju efektuirati i u kom pravcu, ostaje da se vidi, ali svakako se nalazimo pod nedopuštenim stranim uticajem.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 114 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 14 za korisnike m:SAT TV, Supernove i MOVE platforme, na kanalu 16 za korisnike SBB EON, na kanalu 16 za korisnike Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNeta, na kanalu 14 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakta na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i u aplikaciji Arena Cloud.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: