NJUJORK TAJMS DOŠAO DO TAJNOG DOKUMENTA MOSKVE! Otkriveni Putinovi zahtevi, Rusija traži velike promene u Evropi
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Moskva je u tajnom dokumentu ponovila zahteve iz 2021. godine: zaustavljanje širenja NATO-a i povlačenje snaga Alijanse na položaje iz 1997. godine.
- Rusija traži i prekid vojne pomoći Ukrajini, kao i ograničenja za nuklearno odvraćanje Francuske i Velike Britanije.
- Dokument pokazuje da Putin nije odstupio od ključnih ciljeva, uprkos pregovorima sa Trampovim izaslanicima.
Dva meseca pre nego što je Rusija početkom 2022. godine napala Ukrajinu, Moskva je iznela niz dalekosežnih zahteva, među kojima je bilo i povlačenje snaga NATO-a na položaje koje su zauzimale 1997. godine, pre nego što je zapadni vojni savez počeo da se širi prema ruskim granicama.
Sada su Rusi, tokom ovonedeljnih pregovora iza zatvorenih vrata sa izaslanicima američkog predsednika Donalda Trampa o okončanju rata u Ukrajini, ponovo izneli iste zahteve, u nekim slučajevima doslovno istim rečima. Time nastoje da ostvare još veću pobedu nakon pet godina rata i stotina hiljada poginulih, piše Njujork tajms.
Nepopustljiv ruski stav iznet je u dokumentu koji su ruski zvaničnici podelili ove nedelje, a čiju je kopiju Njujork tajms dobio od osobe uključene u pregovore.
Autentičnost dokumenta potvrdila je još jedna osoba upoznata sa razgovorima. Iz njega proizlazi da ruski predsednik Vladimir Putin gotovo uopšte nije odstupio od svojih ključnih ciljeva, uprkos dvadesetomesečnim diplomatskim naporima Trampove administracije da okonča sukob.
Putin želi da promeni bezbednosni poredak u Evropi
Ruski zahtev za povlačenjem snaga NATO-a sa istočnog krila Alijanse, uključujući Poljsku i baltičke države, stavlja pitanje evropske bezbednosti u samo središte pregovora o Ukrajini.
Dokument takođe otkriva šta stoji iza Putinovih javnih izjava. Ruski predsednik neprestano insistira na tome da se pre prekida borbi moraju rešiti, kako ih naziva, "temeljni uzroci" rata, odnosno širok spektar ruskih prigovora na delovanje NATO-a i Ukrajine.
Dokument ujedno pokazuje da ekonomski podsticaji koje su Trampovi izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof nudili Putinu zasad nisu uspeli da izdejstvuju ustupke od Moskve.
Kritičari upozoravaju da Sjedinjene Američke Države rizikuju da Putinu omoguće ostvarenje dugogodišnjeg cilja, ponovno uspostavljanje sfere uticaja nalik onoj iz sovjetskog doba, koja bi se protezala sve do centralne Azije.
Rusija je iznela ove opsežne zahteve u trenutku kada bi Putin sledeće nedelje trebalo da se sastane sa Trampom u kineskom Šenženu, na godišnjem sastanku ekonomija azijsko-pacifičkog regiona. Biće to njihov drugi susret tokom Trampovog drugog predsedničkog mandata.
Rusi kao model pominju Hladni rat i Varšavski pakt
Ruski dokument, datiran 10. novembra, otkriva nove pojedinosti o čvrstom stavu koji je Kremlj zauzeo tokom ovonedeljnih pregovora u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Bio je to prvi put od februara da su se američki, ruski i ukrajinski zvaničnici sastali licem u lice, kao i prvi takav sastanak otkako je Trampova administracija ove jeseni pokrenula novu inicijativu za uključivanje ruskih zahteva o evropskoj bezbednosti u pregovore o Ukrajini.
Dokument predstavlja početnu rusku pregovaračku poziciju, a ruski zvaničnici su tokom razgovora nagovestili da bi Putin ipak mogao da pokaže određenu fleksibilnost, navode dve osobe uključene u pregovore, koje su zbog osetljivosti razgovora želele da ostanu anonimne.
Međutim, ruski zvaničnici u Abu Dabiju jasno su stavili do znanja da Hladni rat i tadašnji vojni savez pod sovjetskim vođstvom, poznat kao Varšavski pakt, smatraju modelom prema kojem bi Evropa mogla da bude uređena nakon završetka rata u Ukrajini.
U decenijama nakon Drugog svetskog rata Evropa je postala središte sukoba dve nuklearne supersile, a pretnja ratom neprestano je visila nad kontinentom.
Međutim, Rusi su u Abu Dabiju tvrdili da su odvojene američka i sovjetska sfera uticaja iz tog perioda, kao i komunikacioni kanali i međusobni dogovori koji su ih pratili, zapravo smanjivali rizik od sukoba, prema rečima osoba koje su prisustvovale razgovorima.
Ostaje da se vidi koliko će Moskva uspeti da postigne takvim argumentima.
Trampovi izaslanici pozvali Moskvu da se okrene budućnosti
Jedan američki zvaničnik rekao je da su Vitkof i Kušner poručili Rusima da se mnogo toga promenilo od decembra 2021. godine, kada je Moskva zahtevala novi sporazum kojim bi se okončala većina vojnih aktivnosti NATO-a u velikom delu istočne i centralne Evrope.
Američki izaslanici pozvali su rusku stranu da se okrene budućnosti, rekao je zvaničnik koji je zbog osetljivosti pregovora želeo da ostane anoniman.
Prema njegovim rečima, Trampovi izaslanici spremni su da razmotre nove predloge Moskve koji bi uključivali konkretne ruske korake za smanjenje napetosti.
Nakon sastanka u Abu Dabiju, Kušner i Vitkof u četvrtak su otputovali u Moskvu, gde su se sastali sa Putinom.
Tokom dela sastanka otvorenog za kamere, Kušner je rekao Putinu da su Rusija, Ukrajina, Evropa i Sjedinjene Američke Države već postigle napredak u pitanjima "dugoročne bezbednosti".
Međutim, Putin je kasnije američkim izaslanicima poručio da ruski predlog iz 2021. godine o povlačenju NATO-a i dalje odražava "našu viziju temelja nedeljive bezbednosne arhitekture", izjavio je nakon sastanka Jurij Ušakov, Putinov savetnik za spoljnu politiku.
Iz Moskve su američki izaslanici u četvrtak otputovali u Dablin, gde su ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog obavestili o razgovorima.
Nakon toga Kušner je izjavio da "sporazum ne može da se zaključi bez Evropljana za pregovaračkim stolom".
Šta sve Rusija zahteva od NATO-a i Ukrajine?
Međutim, činjenica da je početna ruska pozicija o evropskoj bezbednosti ove nedelje ostala gotovo nepromenjena u odnosu na onu od pre pet godina pokazuje koliko će biti teško pronaći kompromis koji bi Putina naveo da okonča rat.
Dokument kojim je Rusija ove nedelje iznela svoje stavove nema zaglavlje ni potpis. U diplomatskom žargonu reč je o takozvanom "non-paperu", nezvaničnom dokumentu kojim jedna strana predstavlja svoje stavove.
Ponavljajući zahteve iz decembra 2021. godine, u dokumentu se navodi da države NATO-a moraju da isključe svako dalje širenje Alijanse, kao i "bilo kakve vojne aktivnosti" u Ukrajini i drugim delovima "istočne Evrope, južnog Kavkaza i centralne Azije".
Dokument pokazuje da je Putin, štaviše, dodatno pooštrio neke od svojih zahteva.
Rusija je 2021. godine tražila da NATO odustane od programa nuklearnog odvraćanja koji evropskim saveznicima SAD omogućava učešće u mehanizmima zaštite pod američkim nuklearnim kišobranom.
Sada Moskva zahteva i da Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo isključe mogućnost korišćenja svog nuklearnog oružja za zaštitu drugih evropskih država.
O takvoj mogućnosti tokom protekle godine intenzivno se raspravljalo u Evropi, delom zbog zabrinutosti oko Trampove spremnosti da pritekne u pomoć saveznicima u NATO-u.
Moskva traži prekid vojne pomoći Ukrajini i povlačenje NATO-a
Ruski dokument takođe nastoji da zaustavi vojnu pomoć Ukrajini, predviđajući prekid "isporuke bilo kakve vrste zapadnog oružja, vojne opreme i proizvoda Ukrajini".
Rusija bi, prema dokumentu, pristala na ukrajinsko članstvo u Evropskoj uniji samo ako Ukrajina ne bi učestvovala u zajedničkoj odbrambenoj politici Unije.
Ponavljajući zahteve iz 2021. godine, iznete uoči invazije, Rusija takođe traži da NATO povuče svoje trupe i vojne baze na granice Alijanse iz 1997. godine, pre početka širenja na centralnu i istočnu Evropu.
Takav potez oslabio bi sposobnost odbrane najranjivijih članica NATO-a, među kojima su Poljska i bivše sovjetske baltičke republike Estonija, Letonija i Litvanija.
Poslednjih dana, nakon što su informacije o čvrstim ruskim zahtevima iz Abu Dabija počele da cure u javnost, pojedini evropski lideri brzo su ih odbacili kao neprihvatljive.
Poljski premijer Donald Tusk u četvrtak je izjavio da bi "prihvatanje ruskih uslova značilo direktnu pretnju bezbednosti Poljske".
"Jasno je da su oni neprihvatljivi ne samo Ukrajini nego pre svega Evropi, a svakako državama poput Poljske", rekao je Tusk u Dablinu.
U pregovorima u Abu Dabiju učestvovao je i general Aleksus G. Grinkevič, najviši američki vojni komandant u Evropi.
Grinkevič, koji je ujedno i vrhovni komandant NATO snaga u Evropi, tokom razgovora vodio je žustru raspravu sa ruskim zvaničnicima, tražeći od njih da objasne svoju zabrinutost za bezbednost u Evropi, navode dve osobe koje su prisustvovale razgovorima.
Evropa upozorava da se o njenoj bezbednosti ne može odlučivati bez nje
Obnovljeni ruski zahtevi dolaze u trenutku kada su Vitkof i Kušner poslednjih meseci pojačali napore da ispune Trampovo obećanje o okončanju rata u Ukrajini.
U okviru tih nastojanja američki izaslanici produbili su razgovore o mogućim poslovnim sporazumima sa Rusijom i odlučili da otvore pitanje Putinovih dugogodišnjih zahteva za pregovorima o novoj evropskoj "bezbednosnoj arhitekturi".
Ranije su zagovornici Ukrajine tvrdili da su spremni da razgovaraju sa Rusijom o takvim pitanjima tek nakon što Moskva okonča invaziju. Međutim, okolnosti su se promenile.
Luksemburški premijer Lik Friden izjavio je u intervjuu da je "prirodno" da Amerikanci istovremeno razgovaraju sa Rusima i Ukrajincima.
"Ali oni razgovaraju i o budućnosti Evrope. Mi im kažemo: 'Ne možete razgovarati o budućnosti Evrope bez nas za pregovaračkim stolom'", poručio je Friden.
(Kurir.rs/NYTimes)