SEDAM GODINA VOZIO POLITIČARA, MINISTAR NA KRAJU NJEGA VOZIOA! Naš pevač radio za 20.000 dinara, a ono što se dešavalo posle svirki teško da bi negde prošlo
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Kaže da je počeo sa platom od 20.000 dinara, a uz dnevnice i kasnija povećanja došao je do oko 55.000 dinara.
- Ističe da je uz pevanje vikendom uspevao da uskladi posao, a sa čovekom kog je vozio ostao je u dobrim odnosima i danas.
Pevač narodne muzike Radosav Roki Begović iza sebe ima neobičan životni put koji ga je od automehaničarskog zanata i dugogodišnje službe za volanom u državnom i privatnom sektoru doveo do brojnih veselja i publike.
Iako je danas prepoznatljiv na muzičkoj sceni, punih sedam godina proveo je kao vozač u Ministarstvu ekonomije, gde je vozio jednog visokog državnog funkcionera.
Tokom rada u Ministarstvu ekonomije, od 2007. do 2014. godine, pevač je sve vreme bio zadužen za vožnju istog čoveka koji je u tom periodu napredovao od pomoćnika do državnog sekretara i ministra. Govoreći o tadašnjim primanjima, pevač je naveo konkretne iznose plata i dnevnica iz tog perioda:
- Početna plata mi je bila 20.000 dinara, te 2007. S tim što smo imali neke dnevnice, često smo putovali, dnevnice su bile 2.500 dinara i onda moliš Boga da ima što više puteva da bi skupio što više. Nisu bile neke plate, pa su onda povećavali sve pomalo, na 25.000, pa 30.000 i onda kad sam završio, kada je trebalo da izađem iz ministarstva, to je bilo 2014. godine, u tom momentu je bila plata nekih 55.000.
Vozio ga ministar
Budući da je paralelno sa državnim poslom nastupao vikendom, često se dešavalo da na jutarnju vožnju stigne gotovo bez sna, ali je funkcioner kog je vozio imao puno razumevanja za njegov muzički rad.
- Čovek koga sam ja vozio, on je znao čime se bavim i bio je tolerantan kad god odradim, na primer, vikend, nedelja, ostanem do kasno i u ponedeljak treba da dođem ujutro da ga vozim. Često se dešavalo da odem po njega i on kad me vidi da sam onako beo, pita me koliko si spavao, ja kažem sat vremena, dva ili nisam spavao, a treba da putujemo da ga vozim na primer za Vranje. On mi kaže 'sedi pored, ja ću da vozim'. I onda u jednom pravcu on odveze tamo gde idemo. Dok ja njega čekam, dok je on na tom nekom sastanku, ja spavam u kolima, pa u povratku vozim ja.
Begović je istakao da su njih dvojica tokom čitavog tog perioda izgradili dobar odnos koji traje i danas.
- Od kada sam počeo pa do kraja sam samo njega vozio, od te 2007. on je bio pomoćnik, posle toga državni sekretar, pa ministar. Nije imao želju da menja vozača premda je mogao, bio je u prilici. Ja sam mu odgovarao. I on je meni odgovarao i super smo i dan-danas smo super. Ostali smo prijatelji i drugari.
Od automehaničara do mikrofona
Pre ulaska u državnu službu, Begović se kratko bavio automehaničarskim poslom, za koji se i školovao, a nakon odlaska iz ministarstva 2014. godine nastavio je da vozi u privatnoj firmi svog prijatelja sve do pre tri godine. Ujedno je mlad zasnovao porodicu i redovno vodio računa o svom radnom stažu, koji mu neprekidno teče od 2007. godine:
- Po struci sam automehaničar. Radio sam to kratko vreme. Nisam mogao da nastavim time da se bavim jer nisam mogao ruke da operem, bukvalno se unakazim ceo, posle toga treba da držim mikrofon, krijem ruke. Mlad sam se oženio, 2003. godine, a 2004. sam dobio sina, pa sam 2007. dobio ćerku i te 2007. sam počeo da radim u ministarstvu ekonomije kao vozač. I radio sam u ministarstvu do 2014. pa sam onda, 2014. nastavio da se bavim istim poslom, radio sam kao vozač, samo u privatnoj firmi kod jednog mog dobrog prijatelja. Tu sam radio do pre tri godine i više nisam mogao da uskladim taj posao sa pevanjem. Kada sam radio samo vikendom svirke mogao sam da uskladim, ali kada sam počeo da pevam i radnim danima, više nisam mogao. U međuvremenu mi se rodilo i treće dete, 2016. sam dobio još jednu ćerku, a sada već imam i unuka, sin mi se mlad oženio, sa 20 godina. U ministarstvu sam radio od 2007. do 2014., znači sedam godina.Imam radni staž za penziju. Sada uplaćujem sam sebi, od 2007. mi je krenuo radni staž i nisam prekidao.
Veran narodnoj muzici
Rođeni Beograđanin iz Resnika muzikom je počeo da se bavi još krajem devedesetih godina, a posle petnaest godina provedenih u jednom orkestru nastavio je samostalno. Kako kaže, sebe vidi isključivo kao narodnog pevača i ne teži statusu velike zvezde:
- Rođen sam u Beogradu, živim u Resniku od rođenja. Muzikom sam počeo da se bavim 1998. godine, a od 2002. do 2017. sam bio u jednom orkestru, pa sam sam nastavio dalje da idem svojim putem. Deklarišem sebe kao narodnog pevača. Sad, estradni, mislim, tu sam negde, ali nisam tu. Ja i dalje radim kao što sam nekad radio, ne smatram sebe sad nekom zvezdom, daleko sam ja od toga, zna se ko su zvezde, ali nemam ni neku želju iskreno da budem, meni ovako sasvim super, sa narodom sam, što se kaže, tu sam gde treba da budem, jer ne znam, imam utisak, kad bih se možda malo više podigao, da bih možda onda bio u prilici da padnem, a ovako sam tu.
Iako ga publika veoma voli, Begović ostaje skroman kada je reč o nadimku i statusu koji uživa u narodu:
- Činjenica je da se tu nešto dopada narodu, čim su me tako prozvali. Smatram da je još rano za to, još sam mlad, treba još radnog staža da skupim, prerano su doneli tu odluku, ali hvala narodu. Nije to lako, mora svako veselje da se odradi dobro da bi se održao taj status.
kurir.ra/blic