Od njenog imena Rusi i dalje strepe: Muškarce je ubijala golim rukama, a žrtve je birala ciljano
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Madam Popov je, prema priči, gotovo 30 godina ubijala nasilne muževe po narudžbini i žene su je smatrale zaštitnicom.
- Žrtve je birala ciljano, a ubijala ih je golim rukama, oružjem ili otrovom, uz novac u dve rate.
- Njenu navodnu kriminalnu karijeru prekinula je žena koja ju je prijavila policiji, a Popov je osuđena i pogubljena 1909. godine.
Gotovo tri decenije navodno je ubijala nasilne muževe po narudžbini, a žene su je doživljavale kao svoju zaštitnicu. Madam Popov ostala je upamćena kao jedna od najzloglasnijih žena ubica u pričama o ruskoj kriminalnoj prošlosti.
Poslednjih godina sve češće slušamo o brutalnim zločinima koji potresaju javnost. Dok se neki slučajevi iz prošlosti još pamte, pojavljuju se novi počinioci čija su zlodela podjednako surova kao ona koja su obeležila prethodne epohe.
Među pričama koje su ostale deo mračne kriminalne istorije Rusije nalazi se i legenda o Madam Popov, ženi kojoj se pripisuje gotovo 300 ubistava. Njene mete bili su muškarci, ali ne nasumično odabrane žrtve.
Prema ovoj priči, njeno pravo ime bilo je Aleksa Katarina Popov, a zločine je navodno počinila između 1879. i 1909. godine.
Živela je u Samari, gde je porodično nasilje predstavljalo ozbiljan problem. Muškarci su se, prema navodima iz priče, vraćali sa posla, opijali jeftinom votkom, a zatim fizički zlostavljali svoje supruge.
Madam Popov odlučila je da se obračuna sa takvim nasilnicima, ali na način koji ju je na kraju pretvorio u jednu od najstrašnijih figura iz ove priče.
Ubijala nasilne muževe za novac
Madam Popov je, navodno, za relativno malu nadoknadu pristajala da ubije muškarce koji su maltretirali svoje žene. Supruge su joj plaćale da ih oslobodi nasilnih partnera, a nakon ubistava sumnja bi često padala na ožalošćene žene, što je otežavalo policijsku istragu.
Svoje žrtve ubijala je na različite načine – golim rukama, oružjem ili otrovom, a ponekad je angažovala i druge ubice da obave posao umesto nje.
Prema opisima njenih metoda, najpre bi upoznala buduću žrtvu i zadobila njeno poverenje. Zatim bi joj, kada bi se ukazala prilika, sipala otrov u hranu ili piće, vodeći računa da niko ne primeti šta radi.
Novac je uzimala u dve rate: deo unapred, a ostatak nakon što bi ubistvo bilo izvršeno.
Žene su je navodno smatrale zaštitnicom, a njen smrtonosni posao trajao je gotovo 30 godina.
Jedna žena je odala policiji i pokrenula njen pad
Kraj njenoj navodnoj kriminalnoj karijeri došao je kada je jedna od žena koje su je angažovale počela da oseća grižu savesti.
Posle dugog razmišljanja, neimenovana žena odlučila je da ode u policiju i prizna da je platila Madam Popov da ubije njenog supruga.
Nakon što su informacije o zločinima dospele u javnost, ispred kuće osumnjičene okupila se grupa besnih muškaraca. Zahtevali su da bude spaljena na lomači.
Policija je jedva uspela da je sprovede do zatvora, gde je, prema ovoj priči, odmah priznala krivicu.
Osuđena na smrt streljanjem
Madam Popov navodno nije pokušavala da se brani niti da porekne zločine. Umesto toga, tvrdila je da je ubijala muškarce koji su svoje supruge tretirali kao robinje.
Nije pokazivala kajanje, a njena sudbina ubrzo je bila zapečaćena. Osuđena je na smrt streljanjem, a pogubljena je 1909. godine u Sankt Peterburgu.
Mnoge žene koje su je angažovale takođe su bile optužene i osuđene kao saučesnice. Ipak, kada su njihovi slučajevi stigli pred sud, neke su već preminule od starosti, dok su se druge nalazile u Americi.