Čuvar blaga starijeg od dva veka kod Šapca! Milanko na pradedovskom imanju gaji sorte voća koje su gotovo nestale: Nikad prskano, a plodovi pucaju od zdravlja!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Milanko Ilić iz Male Vranjske kod Šapca nasledio je pradedovsko imanje i voćnjak sa autohtonim sortama starijim od 200 godina, koje ne tretira hemijom.
- U voćnjaku gaji kruške, jabuke i trešnje, a na mini-farmi drži živinu, krupnu stoku i ukrasne golubove, uz život u skladu sa prirodom.
Milanko Ilić, iz Male Vranjske, kod Šapca, nasledio je od pradede imanje i voćnjak, u kojem gaji autohtone sorte voća starije od 200 godina. Odnedavno penzioner, Ilić ima i mini-farmu na kojoj gaji sve, osim konja. Ostatak života planira da provede u skladu sa prirodom.
U vekovnom voćnjaku porodice Ilić svako stablo podseća na korene-od mladica do stabala kruške i jabuke starijih od dva veka. Autohtone sorte, šezdesetogodišnji Milanko Ilić hemijski ne tretira. Plodovi kruške lubeničarke, takuše, jabuke kolačare, budimke i zelenjače su zdravi i sočni, sa ponekim crvom u sebi , pa su hrana i za ljude i za životinje.
- Ovo je kruška petrovača, to je letnja sorta, nju je zapamtio i moj deda da ovako izgleda, moj otac, sad je pamtim ja tako, znači, ona je sigurno blizu trista godina, to je stara sorta, ovo je plac gde potiču svi Ilići. Ona je tad bila poreklo svih Ilića, ima tu još starih sorti - navodi Milanko Ilić iz Male Vranjske. Kaže da nikad nisu prskane. „
- Na jednom stablu, na primer, imam trešnju belu, trešnju crvenu. Imam gde je kruška, letnja kruška, zimska kruška - dodaje.
Milanko je nekada radio u HI Zorka. Selo mu je, kaže, uvek bilo sigurnost, jer se nije znalo kada će ostati bez posla. Spojio je rad i ljubav prema prirodi, pa je napravio i malu farmu na kojoj gaji i živinu i krupnu stoku.
- Ja nemam mnogo koristi od toga, jedino što ih volim, zato i držim. Golubove ukrasne lepezane, golubove visokoletače, meni je puno srce kad ih imam - ističe Milanko Ilić, iz Male Vranjske i dodaje:
- Ja sam radio po firmama gde smo radili dosta težak posao. Kad dođem iz noćne smene, sednem pred moj golubarnik, popijem kafu, odmorim se i mogao bih ponovo da radim taj isti posao da radim što sam radio.
U kući uvek ima domaćih jaja, voća i zdrave hrane, ali i radosti, dodaje Milanko, zahvaljujući deci i unucima koji uživaju u dedinoj farmi i životu u skladu sa prirodom.
Kurir.rs/RTS