Glumica Elena Kota: Nikad nisam čula za Batu Živojinovića

Lepo je primili. Elena Kota, glumica koja je ove godine dobila nagradu za najbolju žensku ulogu na filmskom festivalu u Veneciji, otvorila je 17. festival evropskog i nezavisnog filma Evro-in film u Kulturnom centru Novog Sada. Italijanski institut za kulturu iz Beograda omogućio je da prvi prikazani film bude upravo „Ulica u Palermu“, rediteljke Eme Dante, u kojem je Elena u svojoj 82. godini briljirala. Na festivalu Evro-in film, koji će trajati do 28. decembra, biće prikazano 250 filmova, a Kota je ponosna što je baš ona specijalna gošća. - Presrećna sam što sam ovde. Veoma sam počastvovana što sam imala priliku da otvorim ovaj festival, koji je zaista bitan. Ovakve inicijative, ovakvi događaji upravo imaju za cilj da povežu narode i da omoguće kvalitetnu komunikaciju. Koliko znate o srpskim glumcima? - Iskreno, veoma malo. Nijedno ime mi ne pada na pamet. To ne važi samo za srpske glumce - da me sad pitate ko mi je omiljeni francuski glumac, ne bih mogla da se setim, zaista. I to iz jednostavnog razloga - retko idem u bioskop i slabo gledam filmove. Nemam mnogo vremena jer sam pre svega veoma posvećena porodici. Zbog čega ne gledate filmove? - Pa zato što najveći deo slobodnog vremena posvećujem svom hobiju, a to je čitanje. Čak ne gledam ni televiziju, jer mi to oduzima vreme od onoga što mnogo volim, a to je, ponavljam, čitanje. Da li su vam poznati filmski spektakli „Sutjeska“ i „Bitka na Neretvi“, u kojima su glumili Franko Nero, Jul Briner, Orson Vels, Ričard Barton, Sergej Bondarčuk i da li su vas zvali da glumite u njima? - Ne, zaista. Moram da budem potpuno iskrena - neke kolege mi zameraju što se glumom bavim samo onda kad radim, a inače me to ne zanima. Moj život je ispunjen na drugi način i zaista nisam čula za te filmove. Čuli ste za Batu Živojinovića? - Ne. Nikad nisam čula ni za njega. Kako vam se dopada Novi Sad? - Nisam prvi put na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. U Beogradu sam bila dva puta. Koliko sam uspela da vidim, Novi Sad je divan grad. Kad smo dolazili iz Beograda, morala sam da stanem i da pogledam Petrovaradinsku tvrđavu. To mi je bila želja. Obišla sam je i na mene je ostavila snažan utisak. A srpska hrana? - Sve što sam probala je zaista mnogo dobro. Zbog svoje konstitucije ne mogu mnogo da pojedem, a i porcije su vam preobilne.