Bahatost u srpskom zdravstvu
BODE OČI: Zašto ministar zdravlja ima 7 pomoćnika?!
Švedski doktor Arne Bjernberg kaže da je lekarska profesija u Srbiji potčinjena političarima i pita šta će ministarki zdravlja, u zemlji koja ima 7,5 miliona ljudi, toliko pomoćnika
> 00:00h
BEOGRAD - Zaprepašćen! Doktor Arne Bjernberg, izvršni direktor istraživanja „Indeks kvaliteta rada zdravstvene službe u Evropi 2013. godine“, bio je zaprepašćen činjenicom da srpska ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović ima čak sedam pomoćnika. On je poručio da je lekarska profesija u Srbiji potčinjena grupi političara. Stranci šokirani - Bili smo potpuno šokirani saznanjem da u Srbiji postoji iluzija da se nedostaci u stručnom rukovođenju i upravljanju mogu nadoknaditi stalnim povećanjem broja zakonskih propisa. Izgleda da je srpska lekarska profesija u izvesnoj meri potčinjena velikoj grupi političara i birokrata. Šta će ministarki zdravlja u zemlji sa samo 7,5 miliona stanovnika sedam pomoćnika - kazao je dr Bjernberg. Istraživanje je pokazalo da Srbija troši mnogo više novca na zdravstvo nego neke susedne zemlje, ali upadljivo je iza drugih zemalja u pogledu efikasnosti utroška, što, prema rečima dr Bjernberga, znači da novac rasipamo. - Tokom naše nedavne posete često smo čuli objašnjenje da zdravstvenoj zaštiti u Srbiji nedostaje novac za oporavak. Trošenje sredstava na pravi način napravilo bi razliku - kaže on. Ne vidi u čemu je problem S druge strane, Slavica Đukić Dejanović kaže za Kurir da su joj savetnici potrebni. - Oni nemaju predstavu da su u okviru Ministarstva zdravlja i inspekcijske službe, javno zdravlje, finansijska i pravna služba... Zato su nam potrebni svi ti savetnici. Ministarstvo ima sedam potpuno različitih resora. Reforme treba da analiziraju šta pripada našem zdravstvu i da li finansijska služba treba da se izmesti - poručila je Slavica Đukić Dejanović.
Iskreno POTREBNE SU VAM REFORME Dr Bjernberg kaže da Srbija, kada je o zdravstvu reč, može da popravi svoju poziciju reformama. - Svi građani Srbije treba da imaju obavezno zdravstveno osiguranje, a poželjno je da ga pružaju osiguravajuće ustanove, koje se takmiče između sebe. Sve bolnice (trenutno javne, privatne ili vojne) treba da imaju istu nadoknadu za lečenje istih bolesti. I transparentnost!