GAĐALI JE KAMENJEM U ŠKOLI: Albino devojka postala uspešan model

Sara Rajt (18) je rođena sa albinizmom, poremećajem koji karakteriše potpuni ili delimični nedostatak pigmenta u kosi, koži i očima. Ova tinejdžerka je prošla pravu torturu u školi, gde su je vršnjaci često gađali kamenjem ili praznim konzervama jer je drugačija. Ali ona je sada pobednica britanskog izbora za alternativnu manekenku godine, i ponovo veruje u sopstvenu lepotu.

Ona je rođena sa poremećajem zbog kojeg ne samo da je imala potpuno belu kosu i kožu, već su joj i oči bile nedovoljno razvijene, pa je bila gotovo slepa. Ljudi su stalno govorili njenoj majci kako Sara neće moći da radi sve što i druga deca, ali ona je odbijala da veruje u to, i podsticala je svoju čerku da se normalno druži sa decom.

Kako su godine prolazile, njen vid se popravio, i nije mnogo marila za izgled, sve dok nije ušla u pubertet. Tada je shvatila da je drugačija. Druge devojčice su joj se smejale kada su se presvlačile za časove fiskulture, jer je bila jako bleda. U kantini su je vršnjaci gađali pomfritom, a svaki izlazak u grad je bio pravo mučenje. Kao da to nije dovoljno, bila je i žrtva sajber nasilja. Ljudi su je slikali, a onda stavljali fotografije na društvene mreže, uz natpis "Nakaza". Ovakvo mučenje se nastavilo godinama, i Sara je počela da se oseća ružnoi bezvredno.

"Nisam se osećala kao osoba, već kao bolest. Majka mi je rekla da ih ne slušam, da izgledam upečatljivo i da će jednog dana doći moja prilika da zasijam. Ali ja joj nisam verovala, i sakrivala sam lice iza duge kose. A onda joj je prijateljica pokazala kako da eksperimentiše sa šminkom. To ju je učinilo da se oseća kao druga osoba, i kada je nosila šminku imala je više samopouzdanja. Ona je školu završila sa 16 godina, i upisala koledž. Kosu je ošišala na paž, i osećala se mnogo bolje i sigurnije. Naletela je na audiciju za britnaskog alternativnog modela godine. Uprkos nervozi i tremi, ona se prijavila, i pobedila. Sada dobija ponude za posao, i presrećna je.

"Drago mi je što sam dokazala da oni ljudi koji su me zlostavljali nisu bili u pravu. Četiri godine su mi od života pravili pakao. Ali, na neki način, učinili su mi i uslugu, jer nikada ranije nisam ni pomišljala da ću biti ovde gde jesam. Sada više ne osećam potrebu da se skrivam, već sam ponosna na ono što jesam.