Imala male šanse za oporavak
DEVOJKA VELIKI BORAC: Invalidska kolica zamenila bazenom
Da ne postoje granice ako se nešto želi, dokaz je Milica Knežević, koja je odlučila da, iako nepokretna, počne da se bavi ronjenjem
> 00:00h
KIKINDA - Svaka čast! - Iznenađenje, uzbuđenje, olakšanje. Tim redosledom smenjivala su se osećanja u iščekivanju da pet godina nakon saobraćajne nesreće ponovo iz invalidskih kolica uđem u bazen. Interesovalo me je kako će se moje telo ponašati u vodi. Nije bilo nikakvih bolova. U vodi sam bila slobodnija. Mnogo mi je bilo lakše u vodi nego van nje. Kad se vratim iz SAD, nastaviću da ronim - ovim rečima za Kurir Milica Knežević (20) iz Česterega kod Žitišta opisuje prvi čas ronjenja. Novo poglavlje u životu ove hrabre mlade devojke otvorili su članovi Ronilačkog kluba „Orka“ iz Kikinde, na čiji se poziv pre nekoliko dana i oprobala u ronjenju. Prilozi joj pomogli Milicu 20. marta očekuje odlazak u Orlando u poznati rehabilitacioni centar: - Koliko ću ostati, zavisi od novca. Zahvaljujući ljudima dobre volje, sakupili smo novac za mesec dana. Nadam se ću se u Orlandu zadržati bar nekoliko meseci. Očekujem da će akciju „Želim da koračam, pomozite mi“ dobrovoljnim novčanim prilozima i dalje podržavati humani ljudi kako bi mi se ispunila najveća želja - da jednog dana ponovo stanem na noge - iskrena je ona. Da Miličina snaga volje nema granice, govori i činjenica da su joj nakon povrede kičmene moždine u saobraćajnoj nesreći 2009. godine lekari davali jedan procenat šanse da će ikad uspeti da pomeri ekstremitete. Ona je samo nekoliko meseci nakon nesreće, ipak, uspela da pobedi svoje telo, ali i razuveri ljude u belim mantilima. Milica je malo-pomalo počela da se služi rukama. Ponovo piše - Sada mogu da plešem, igram stoni tenis, pišem i jedem. Pre nekoliko meseci prvi put sam se bez ičije pomoći obukla. To je za mene bio veliki uspeh. Pokrenula sam i blog „Izaberi da živiš“ kako bih iz svog iskustva pomogla drugim osobama sa invaliditetom, a prvenstveno onima koji su doživeli povredu kičmene moždine. Osobama koje je zadesila slična sudbina poručujem da ne klonu duhom i da se bore - kaže Milica.
Ronioci hoće da pomognu PODRŽAĆEMO OSOBE SA INVALIDITETOM Dirnula me je Miličina sudbina, ali i način na koji podstiče ljude sa sličnim problemima da se bore. Pozvao sam je da dođe u Kikindu da roni sa nama. Želimo da sa njom pokrenemo jedan zanimljiv projekat. Zamisao je da Kikinda postane veliki međunarodni trening centar za osobe sa invaliditetom u ronjenju. Opština Kikinda spremna je da novčano podrži obuku za osobe sa invaliditetom - kaže Stojan Bogosavljev, trener Ronilačkog kluba „Orka“.