NEKA JE LJUBAV S NAMA: Najbolja hrana za srce i razum je vera

BEOGRAD - Život je svakodnevna borba. Vaskrs je hrišćanski praznik nad praznicima - majka svim praznicima. Da Gospod Isus Hristos nije vaskrsao i svojom nas smrću spasao od greha i smrti, uzalud bi i dolazio na ovaj svet. Uzalud i svi ostali praznici vezani za njegov zemaljski život, kaže za Kurir vladika Lavrentije, episkop šabački. Da li je i koliko proslava Vaskrsa odstupila od tradicionalnih običaja i da li se ona u nečemu kosi s izvornim hrišćanskim običajima? - Ovaj praznik hrišćani širom sveta slave tradicionalno, barem u verskom pogledu, slično kao u prvim vekovima hrišćanstva. Kako vernici da se izbore sa svakodnevnim problemima? - Život je svakodnevna borba. „Nije li čovek na vojsci na zemlji?“, pita se starozavetni prorok. „Ne može se carstvo zadobiti na dušeku sve duvan pušeći“, potvrđuje i narodni pesnik, a i svi mi to iz iskustva znamo. Vaskrs se slavi u krugu porodice, koja je danas prilično uzdrmana institucija. Da li je moguć njen preporod i na koji način? - Porodica je osnovna i najvažnija ćelija društva. Kakva je ona, takvo je i društvo. Ako je ona zdrava i cela, zajednica će biti zdrava, blagoslovena i plodotvorna. Koje su to ključne vrednosti koje su pravoslavni vernici u našoj zemlji zapostavili, a kojima bi trebalo da se vrate kako bi postigli duhovni preporod? - Vera u više vrednosti i ideale. Treba imati na umu da čovek pored stomaka ima i srce i razum koji traže sebi hranu kao i stomak. A najbolja hrana za srce i razum je vera. Ona brani čoveka od greha, a misli uzdiže u više, čistije sfere života. Koji bi društveni problem trebalo prevazići radi duhovnog oporavka naroda? - Vratiti se svojoj veri i tradiciji. Mi Srbi smo narod koji je ljubomorno čuvao svoju veru i tradiciju. To nas je održalo kroz našu mukotrpnu istoriju.