Ispunili smo želju devojčici koja je ujedinila Srbiju
KURIR OŽIVEO FOTOGRAFIJU: Malena Jana ponovo zagrlila svog spasioca!
Trogodišnjakinja čija se fotografija na kojoj uplakana grli žandarma našla na našem plakatu upoznala hrabrog Bojana Markovića
> 00:00h
BEOGRAD - Život piše romane.
- Čika Bojane, hvala ti mnogo što si pomogao meni i mojoj mami - rekla je trogodišnja Jana Dimitrijević iz Obrenovca i čvrsto zagrlila pukovnika Žandarmerije Bojana Markovića, spasioca koji je zajedno s njom na fotografiji koju smo izabrali za plakat za akciju „Hoću kući! Pošalji poruku na 1003“. O devojčici je naš list već pisao, a fotografija o kojoj govorimo postala je simbol poplave i ujedinila Srbiju. Suze radosnice Pošto smo upoznali našu heroinu i saznali njenu najveću želju, odlučili smo da joj pomognemo u njenom ostvarenju. Devojčica je želela da upozna svog spasioca, da mu zahvali, da ga čvrsto zagrli i poljubi. U tome smo uspeli i susret pukovnika Žandarmerije Bojana Markovića i Jane Dimitrijević s mamom organizovali smo u našoj redakciji.
Videvši Bojana kako joj prilazi, devojčica mu je otrčala u zagrljaj. Ovog puta, čini se, malo je falilo da vidimo nove suze, ali radosnice, koje nas često savladaju u emotivnim trenucima, samo što se sada s njima borio devojčicin spasilac. - Posebno mi je drago što posle svega vidim nasmejanu devojčicu. Srce mi je puno - rekao je Marković držeći Janu u zagrljaju, a potom nastavio da objašnjava dirljiv trenutak koji je foto-aparatom ovekovečila naša koleginica Dragana Udovičić. Osećaj sreće - Kad sam je preuzeo iz čamca, plakala je i govorila: „Udaviće mi se beba“. Ona je mislila na svoju lutku, a ja na blizance koje supruga i ja očekujemo za mesec dana. Nalet tih emocija teško je opisati rečima... Rekao sam joj: „Ljubavi, spasli smo i bebu, ne plači“. Čvrsto sam je zagrlio zajedno s lutkom i poljubio je u glavu - objasnio je Bojan i dodao da ga je naš plakat, koji je video posle nekoliko dana, iznenadio. - Obuzeo me je snažan osećaj sreće i zadovoljstva jer taj plakat je svedok da sam bio deo tima koji je neprestano i bez straha pomagao ljudima u nevolji. I što je najbitnije, još uvek pomažemo zahvaljujući akciji koju je vaš list pokrenuo. Želim da naglasim da nisam bio sam u svemu tome, moj tim je bio jedan od timova Žandarmerije koji su zajedno sa svim ostalim spasiocima dan i noć pomagali ugroženom stanovništvu - istakao je pukovnik Marković. On je naveo i to da će s Janom ostati u kontaktu, kao i da će Žandarmerija uvek biti tu da joj pomogne da nastavi svoj život: - Ona je odsad deo našeg tima i tako će ostati!
Zahvalnost UVEK DOBRODOŠLI Jana je s mamom ostala bez krova nad glavom. Bojan Marković je tokom zajedničkog susreta istakao da će Žandarmerija pomoći i da se Jani izgradi kuća. Devojčicina mama je naglasila da će im, onog dana kad se njih dve budu uselile u svoj novi dom, prvi gosti biti njihovi spasioci. - Hvala vam mnogo, zahvaljujući vama nas dve smo danas žive - rekla je kratko Ljiljana Dimitrijević i počela da plače.
Deo tima VELIKA ZASLUGA POLICAJCA LAZIĆA Pukovnik Bojan Marković objasnio je i to da je veliku ulogu u spasavanju devojčice i mnoge druge dece imao mlađi vodnik Žandarmerije Saša Lazić, koji je došao s njim. - Kolega Lazić je iz Obrenovca, dosta ljudi je njega zvalo i tražilo pomoć. Od njega smo saznali da je Jana na terasi s mamom i da čeka spasioce - kazao je Marković. Njegov kolega Lazić dodaje da je on na terasi video majku s detetom. - Čamac nam je bio pun dece i, kad smo njih odvezli na sigurno, vratili smo se po Janu i njenu mamu. Odvezli smo ih do hotela „Obrenovac“, a ostalo već znate.