Savo Pavićević: Radio sam na selu i ne stidim se toga

Savo Pavićević, stub odbrane Crvene zvezde i jedan od najzaslužnijih za osvajanje dugo čekane titule, otkriva Kuriru svoj životni put - od dečaka sa sela, koji je marljivim radom i zalaganjem postao profesionalac i reprezentativac Crne Gore. - Desetak klubova, prelepe sezone u Nemačkoj, Grčkoj i na Kipru. Preko 150 utakmica za Hajduk i 40 za reprezentaciju Crne Gore, titula sa Zvezdom - uz osmeh sumira sjajnu karijeru Pavićević. Domaćin Za tih osam godina u Kuli nije se libio da pored fudbala pomogne familiji u svim seoskim poslovima. - Potičem iz porodice koja se bavi poljoprivredom. Uvek kada sam imao vremena, dolazio sam kući da pomognem. Kad kod je bilo nekog posla u domaćinstvu, stajao sam im na raspolaganju. To ga se nikada nisam stideo, niti ću. Nisam osukudevao ni u čemu, uvek sam imao za put, piće sa društvom... Posle osam godina usledio je odlazak u Vojvodinu, zatim u Kotbus. - U Nemačkoj se zna, ponedeljak - petak posao, naporan rad, dok je vikend rezervisan za utakmice. Taj mentalitet? Pa, to je mašinerija. Rade mnogo i nema greške kod njih. Uslovi fenomenalni, kvalitet na vrhunskom nivou, stadioni puni. Nažalost, ispali smo iz Bundeslige, svi ugovori igrača koji ostaju automatski su prepolovljeni. Nisam to hteo da prihvatim. Otišao sam u Kavalu, pa potom Makabi. Mir u Izraelu Izrael - jak utisak. - Igrao sam u dva najveća kluba - Makabiju i Hapoelu. Pričam mladim igračima Zvezde da, ako neko bude imao ponudu Makabija iz Tel Aviva, ne razmišlja ni sekund. Tamo je sve na vrhunskom nivou. Sada tamo ima mnogo problema. U Ašdodu mi igra kum Aleksandar Davidov. Čujemo se svakog dana, bili su na pripremama u Poljskoj, ali su se vratili u Izrael. Tamo se vodi rat, nadam se da će konačno doći do primirja - zaključio je Pavićević.