Savo Pavićević: Prostora ima, biće još dece!

Na terenu je Savo Pavićević beskompromisni borac spreman da ide glavom tamo gde bi malo ko i nogu stavio, a van igrališta... Savo je miran porodični čovek. Nekako, prava retkost u fudbalskom svetu. U razgovoru s novinarima uvek je iskren i otvoren. Kad smo primetili tetovaže na rukama i upitali da nešto kaže o njima, bez pogovora je pristao. Kako je koju gledao, tako ih je uz dosta emocija opisivao. Mnogo mi znače - Moje tetovaže imaju veliko značenje za mene. Dok sam igrao u Grčkoj, istetovirao sam imena supruge Danice i ćerke Milice. Kasnije, u Izraelu, dodao sam ime i sina Vasilija, koji se rodio u Tel Avivu - kaže Savo Pavićević za Kurir. Za iskusnog defanzivca tetovaže predstavljaju dodatni motiv i snagu: - To mi je amajlija. Kad izlazim na teren, uvek se držim za njih. Pomolim se Bogu, i to mi pomaže.

Sve popularnije je i crtanje crteža po telu. - Ne, ne, to mi se već ne dopada. Samo imena članova porodice dolaze u obzir. Moj brat ima na ruci istetovirano moje i sestrino ime, otac ima sve nas. Nisam se dvoumio, odmah sam rekao: Evo, i ja ću isto to da uradim - kaže Savo. Vidimo da je jedna podlaktica prazna. Znači li to... - Znači. (smeh) Zasad imam dvoje dece, ali nadam se prinovi u budućnosti. Planiramo još neko dete, ako bog da.

Opšte je poznato da tetoviranje može da bude izuzetno bolno. - Ove tetovaže u Grčkoj radio sam po sedam sati. Skoro sam dobio nervni slom. Tetoviranje nije nimalo naivno, međutim, nekako mi uvek bude puno srce posle tog čina - iskren je Savo. Upitasmo Savu na kraju koja ga je najviše bolela. Ženi je bilo drago - Uf, pa bolele su sve. Ženi je bilo drago kad je videla, jer danas se malo ko odlučuje da istetovira ime supruge na ruci - zaključio je on.