Usvojena zakoni neophodni za rad javnih beležnika

BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas tri pravosudna zakona kojima se omogućava da javni beležnici sutra, 1. septembra počnu sa radom.

Usvojeni su Zakon o overi potpisa, rukopisa i prepisa, Zakon o prometu nepokretnosti kao i Zakon o dopunama Zakona o sudskim taksama. Ovi zakoni stupaju na snagu sutra, pošto su poslanici odlučili da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje na snagu zakona pre osmog dana od dana njihovog objavljevanja u Službenom glasniku.

Za Zakon o overi potpisa, rukopisa i prepisa glasalo je 177 poslanika, dok je protiv bilo 13. Zakon o prometu nepokretnosti podržalo je 176 poslanika, a protiv je bilo 11 poslanika. Za Zakon o dopunama Zakona o sudskim taksama glasalo je 177, protiv 14 poslanika.

Prethodno su poslanici usvojili devet od 48 predloženih amandamana na pomenute zakone.Od šest prihvaćenih amandmana koje su podnele opozicione stranke četiri se odnose na Zakon o prometu nepokretnosti, a dva na

Zakon o overama potpisa, prepisa i rukopisa. Usvojena su i tri amandmana koje je predložio skupštinski Odbor za pravosuđe, dva o prometu nekretnina i jedan o overama.

Predlozi amandamana na zakonski predlog o sudskim o taksama nisu usvojeni.

Prvi javni beležnici u Srbiji od sutra će u potpunosti preuzeti nadležnost od opština i sudova za overu ugovora o prometu nepokretnosti, dok će nadležnost za overu potpisa, prepisa i rukopisa prvih šest meseci, do 1. marta 2015. godine deliti sa sudom.

To znači da će svi koji budu hteli da sastave ili overe ugovor o raspolaganju nepokretnostima - prodaji stana, poklonu nepokretnosti, o razmeni nepokretnosti, ugovor o hipoteci, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o raspodeli imovine za života, bračni ugovor i sporazum supružnika o deobi njihove zajedničke imovine - za to morati da se obrate javnom beležniku, a ne više sudu ili organu uprave (opštini).

Ti pravni poslovi moći će da se obave isključivo kod javnog beležnika, koji se popularno naziva notar, i to u onim opštinama u kojima su otvorene notarske kancelarije, posle imenovanja prvih javnih beležnika, njih 94, za teritoriju 32 osnovna suda.Za međunarodnu pravnu pomoć ostala je isključiva nadležnost sudova, dok će notarima sudovi moći da povere vođenje vanparničnih postupaka, ostavine, uređenje međa i slično.

Notarstvo postoji u svim zemljama u regionu a Srbija je poslednja koja uvodi ovu delatnost.U Beogradu sada ima 43 notara, dok ostalih 51, u drugim mestima širom Srbije. Imenovanja će se nastaviti jer Srbija treba da ima 371 notara.Javni beležnik je pravnik koji obavlja službu od javnog poverenja i na osnovu javnih ovlašćenja prihvata od stranaka izjavu volje, daje joj potrebnu pismenu pravnu formu i o tome izdaje odgovarajuće isprave koje imaju karakter javne isprave.Kraljevina Jugoslavija donela je Zakon o javnom beležništvu pre 84 godine, 1930. Međutim, ta profesija nije bila dugog veka, niti se ukorenila u svim delovima države, a ukinuta je već 1944. godine.

Selaković: Državni beležnici donose veću pravnu sigurnost

Ministar pravde Nikola Selaković poručio je danas da će javni beležnici koji sutra počiju sa radom doneti znatno viši nivo pravne sigurnosti.

"Od 1. septembra javnobeležnički zapisi su nešto što donosi više pravne sigurnosti nego što je garantovala overa potpisa na ugovor", kazao je Selaković novinarima u parlamentu po usvajanju tri pravosudna zakona kojima se omogućava rad javnih beležnika.

Prema njegovim rečima, tamo gde javni beležnik nije imenovan građani neće biti uskraćeni, jer će u nadležnom sudu moći da dobiju javnobeležnički zapis dok ne bude imenovan javni beležnik nadležan za njihovo područje.Selaković je podsetio da su u sudovima i opštinama, za građane koji nemaju mogućnost da informacije pronađu na Internetu, istaknuta obaveštenja o tome koji je javni beležnik nadležan za područje tog suda iili opštine i gde mogu da nađu javnobeležničku kancelariju.