Dragutinović: Mog Puertu nikada neću zaboraviti!

Ostala je tuga. Francuski reprezentativac Vilijam Galas izjavio je da ne bi podneo fatalan ishod zdravstvene situacije Fabrisa Muambe, jer je dovoljno drame preživeo u Sevilji, gde je s tribina video poslednje trenutke života Antonija Puerte. Ako su Galasu momenti na stadionu Sančez Pishuan bili toliko šokantni, kako se, skoro pet godina nakon smrti Puerte, oseća Ivica Dragutinović, njegov saigrač iz Sevilje, prijatelj i čovek koji ga je oživeo nakon prvog srčanog udara na terenu?

- Ostao sam bez dragog prijatelja s kojim sam provodio vreme, i na terenu i privatno. Tražio je od mene da ga naučim da kaže na srpskom: „Dobro jutro, brate“. Kad sam mu rekao, od tada me je svako jutro tako pozdravljao. Znao sam kako će mi početi radni dan kad uđem u svlačionicu, jer on je uvek bio prvi na treningu. ♦ Šta vam je od te kobne večeri ostalo u sećanju? - Bili smo upućeni jedan na drugog i te tragične noći. Video sam u jednom trenutku da gubi dah, da će pasti. To mu se već dogodilo godinu dana pre smrti, na treningu, posle čega je dva meseca bio na detaljnim pregledima. Kontrolisali su mu srce, ispitali ga kompletno i nisu mu našli ništa zbog čega bi dobio upozorenje ili zabranu igranja. ♦ Šta mislite o inicijativi igrača da se dva puta godišnje kontroliše zdravlje, posebno srca? - Podržao bih zahtev fudbalera da im se detaljno prati zdravlje. U slučaju Puerte medicina je izgleda bila nemoćna da otkrije podlu bolest.