Vesna Dedić: Kurir više utiče na mlade od Dostojevskog!

Novinarka i spisateljica Vesna Dedić predstavila je na Sajmu knjiga svoj roman „Zagrli me“. Autorka emisije „Balkanskog ulicom“ druži se s čitaocima i potpisuje svoje knjige desetak sati svakog dana. Naša ekipa posetila je Vesnu na njenom štandu i razgovarala o delu koje je pola godine nakon objavljivanja i dalje među najčitanijima. Kroz priču u vašem petom romanu vodi nas novinarka Nataša. Da li vam je za kreiranje lika poslužio neko iz okruženja? - Ljubavnih priča, poput ove u romanu „Zagrli me“, između mladih, ambicioznih i zaljubljenih devojaka i moćnih, starijih, harizmatičnih muškaraca ima svugde. To što su junaci studentkinja koja želi da bude poznata novinarka, a on direktor televizije, to je samo zbog toga što mi je ta atmosfera televizijske kancelarije poznatija nego ona po bankama ili bolnicama. Prilaze mi ovih dana čitateljke raznih zanimanja i sve se pronalaze u liku Nataše, bez obzira na to da li su kelnerice ili nastavnice. U knjizi glavni junaci čitaju Kurir. Zašto ste baš naš dnevni list odabrali da bude deo vaše priče? - Na generacije rođene posle 1980. više je uticao Kurir nego bilo koji pisac. To je u isto vreme kompliment vašim novinama, ali i zamerka roditeljima i prosveti. Ako pišem roman čija se radnja dešava danas, ne mogu da napišem da na splavu junaci slušaju Čajkovskog, a ujutro u kafiću čitaju Dostojevskog. Može li se u Srbiji živeti od pisanja? - Ne znam za druge, ali moje dete i ja pristojno živimo od novinarstva i pisanja. Od televizijske plate plaćam stambeni kredit u švajcarcima, a od pisanja podmirujem ostale troškove. O luksuzu, iako sam bestseler pisac, ne mogu ni da sanjam. Sreća je što su moji apetiti vrlo komunistički i što nikad nisam sanjala bajadere i orhideje, avione i kamione. Da li smatrate da možete da konkurišete za neku književnu nagradu? - Meni je najveća nagrada kad u prevozu ili na plaži vidim da i mlade devojke i zrele žene čitaju moj roman. Imam odbojnost i prema nagradama i prema klasifikacijama najznačajniji, najtiražniji, najbolji. Ja sam novinarka koja piše i dovoljno mi je da budem omiljena i da me žene i posle čitanja ovog novog romana „Zagrli me“ pitaju „a kad će novi“, a svake nedelje na pijaci „ko je danas gost u ‚Balkanskom ulicom‘“. Titule i nagrade prepuštam i boljima i gorima od sebe. Nije to moja šolja čaja.