DA LI SU PAMETNIJI: Zablude o levorukima u koje verujemo

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic Zanimljiva ljudska priroda namestila je stvari tako da većina pretežno upotrebljava desnu ruku, dok oko 10 odsto ljudske populacije koristi levu i da se ovaj odnos održava tokom čitave poznate istorije, piše dr Kristijan Džeret, autor „Grubog vodiča kroz psihologiju“. S obzirom na to da pitanje levorukosti još uvek izaziva dosta zabuna i kontroverzi u stručnim krugovima, ne čudi što su odavno ustanovljeni mitovi o tome kakve su osobe koje pretežno upotrebljavaju određenu ruku. Dr Džeret izdvaja sledeće stavke kao zablude u koje verujemo: 1. Levoruki su introvertni, inteligentniji i kretivniji. Kada se opisuju ove odlike osoba koja u najvećoj meri upotrebljavaju levu ruku, mediji i pojedinci kao primere navode Leonarda da Vinčija, Pola Mekartnija i druge poznate umetnike. Kao objašnjenje zagovornici teorije o levorukima kao povučenim i mudrim umetnicima ističu to da levom rukom upravlja desna hemisfera mozga, u kojoj se nalazi centar za kreativnost. Međutim, dr Džeret podseća na reči psihologa Krisa Mekmanusa, koji je u svojoj višestruko nagrađivanoj knjizi „Desna ruka, leva ruka“ pojasnio da u naučnoj literaturi nema dovoljno dokaza za to da su levoruke osobe kretivnije. S tim u vezi, nedavno su objavljeni rezultati istraživanja Škole psihologije Univerziteta u Velingtonu u kojem je učestvovalo više od šest stotina mladih Novozelanđana i koji su, zanimljivo, pokazali da upotreba određene ruke ni na koji način ne utiče na formiranje ličnosti uopšte. 2. Levoruki žive kraće. Mit o ranoj smrti pojavio se 1988. godine, u tekstu Dajen Halpern i Stenlija Korena pod nazivom „Žive li desnoruki duže?“. Autori su analizirali podatke o smrti više igrača bejzbola i zaključili da su sportisti koji su bili levoruki živeli kraće. Kako Kris Mekmanus, inače profesor psihologije Univerzitetskog koledža u Londonu, objašnjava, ovo je samo statistička igra – posledica toga što se broj levorukih povećao u dvadesetom veku, te je bilo neminovno da se oni „umešaju“ u broj umrlih. Kako bi to pojasnio, profesor Mekmanus navodi kao primer činjenicu da bismo mogli reći da čitaoci romana o Hariju Poteru žive kraće – ali pre svega zato što grupu onih koji uživaju u romanima o ovom čarobnjaku u najvećem broju čine upravo deca i mladi. Sasvim je logično da se među mladim preminulim osobama nađe veliki broj ljubitelja ovih knjiga. 3. Levoruki imaju slabiji imunitet. Tu je i mit o tome da su levoruke osobe podložnija autoimunim bolestima. U svojim istraživanjima o levorukosti, Mekmanus se, s kolegom Filom Brajdenom, bavio i ovim pitanjem. Oni su sproveli istražinvanje u okviru kojeg su analizirali zdravstvene podatke 21.000 pacijenata i zaključili da levoruke osobe ne pokazuju tendenciju za oboljevanje od autoimunih bolesti. Ipak, brojna istraživanja pokazala su da su osobe koje pretežno upotrebljavaju levu ruku bolje u različitim sportovima, a naročito u individualnim, u kojima su s protivnikom suočeni licem u lice – boksu, tenisu itd. SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO JOŠ: Ponovni susret gorile i čoveka koji ju je odgajio (VIDEO) Da li možete da se napijete od krvi pijane osobe? Deca u Kongu prvi put videla belog čoveka (VIDEO) Zašto Prasinohaema gušteri imaju zelenu krv? Istorija svastike: Od sreće do mržnje