KORI UDOVIČKI ZA KURIR: MMF nismo obećali manji broj činovnika

Da bismo znali da li ima viška zaposlenih u državnoj upravi ili ne, moramo prvo da utvrdimo kako je najbolje da država radi svoj posao i to je prioritet. Međunarodni monetarni fond (MMF) tražio je uštede i na njih smo se jedino obavezali - kaže u intervjuu za Kurir Kori Udovički, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

POGLEDAJTE VIDEO ADRIA MEDIA TV

Šta će biti s platnim razredima? - Već na proleće ćemo imati nacrt zakona za diskusiju, u koju ćemo uključiti što više zainteresovanih strana i, nadam se, usvojiti zakon. S tim novim modelom ćemo moći da predvidimo kako ćemo doći do pravednije raspodele i reda u platama kako više ne bi bilo tajni, skrivanja - tolike šume dodataka i izuzetaka da na kraju ne znamo ko koliko zarađuje. Kako ćete odrediti razrede? - Napravićemo kataloge svih poslova, da se zna šta svaki podrazumeva. Tada ćemo moći da vrednujemo posao, a ne kao dosad - da se osnovica vezuje uglavnom za stručnu spremu. Znači, imamo dva posla, jedan je katalogizacija, što naveliko radimo, a drugi je da se dogovorimo o principima vrednovanja posla i to će da uđe u zakon za svaki resor. O tome razgovaramo sa sindikatima kako bismo došli do najboljeg rešenja. Prvo će se napraviti platni razredi, a onda će se videti gde koji službenik pripada? - Da, prvo razredi, a onda gde svaki od ovih katalogiziranih poslova pripada. A na pola puta moramo da sadašnje zarade prevedemo u pojednostavljeni sistem koeficijenata, jer ne želimo da nastavimo sa ovom šumom koja sada postoji. Neće biti ovoliko koeficijenata? - Neće. Veliki broj koeficijenata za koje se dogovorimo da su opravdani biće „usisani“ u osnovicu. Ljudi se plaše da to znači i manju platu, ali neće biti tako, osim kod ozbiljnih iskakanja, kojih nema tako mnogo kao što se misli. Šta sada kažu sindikati? - Kad sindikati kažu da hoće zakon o platnim razredima, oni zapravo žele izuzeće od sadašnjeg smanjenja zarada ili čak povišicu. To još neko vreme neće biti moguće, čak ni za one za koje bismo se možda svi saglasili da su u lošijem položaju od drugih. Sindikati i građani moraju da razumeju da sada štedimo kako bismo imali privredni rast iz kog ćemo moći da plaćamo povišice. Sad ne govorimo o podizanju plata, već kakve bi trebalo da budu. Kad sve snimimo, neka iskakanja ćemo dovesti u red i taj novac će se podeliti. Mnogo je manje onih koji iskaču nagore nego onih koji osećaju da njihov sektor nije dovoljno plaćen. To znači da bi plate trebalo da im budu veće? - U državnoj upravi ima plata koje su iznad onoga što država može da izdrži, ali u celini, sa ovim smanjenjem, one nisu velike. Iskakanja u platama su u stotinama, uvrh glave u nekoliko hiljada, a u državnoj upravi ima 500.000 radnika. Koliko je činovnika višak? - Da biste znali ko vam treba, morate prvo da znate šta je posao. Moramo da uprostimo pravila, reorganizujemo poslove i da pojačamo odgovornost činovnika za rezultat. Postoje i neke institucije koje su suvišne, svakako ne toliko kao što se priča. Pre bih rekla da je veći broj onih koje su neprilagođene svrsi, što nastojimo da promenimo. Za višak je rano? - Već duže vreme uglavnom ne zamenjujemo penzionisane radnike, pa je i viška sve manje. Čega imate više, a šta vam fali, svako mora da sagleda kod sebe razmišljajući o tome da delotvornije radi. Nismo mogli da obećamo MMF da ćemo otpustiti određeni broj činovnika jer ne znamo koliki je višak? - Obavezali smo se da uštedimo. Ali broj nismo pomenuli? - Naš cilj je da kroz uštede dođemo do delotvornije države. Nema obaveze u smislu broja činovnika koje ćemo otpustiti? - Samo u smislu uštede, a ona se postiže i boljim gazdovanjem, organizacijom i penzionisanjem ljudi. Reforma uprave ne odnosi se samo na plate? - Ne, znači da mnogo bolje postavimo pravila kako uprava radi. Zakon o inspekcijama je odličan primer. Iz vremena SFRJ, kad je bilo nezamislivo da može da postoji divlja firma, održala se odredba da rudarska inspekcija ide u prijavljeni kamenolom ili šljunkaru, a pored je „divljak“ i njega ne dira. Zakon neće ulaziti u to kako svaka inspekcija radi svoj posao, ali postavlja neka opšta pravila, koja će znatno da unaprede rad, a pre svega da smanje sivu ekonomiju. Redovna inspekcija biće najavljena, rezultati će se objavljivati, tako da će se smanjiti prostor za proizvoljnost i korupciju. Smanjiće se teret koji je na privredniku. Kad će inspekcije početi da rade svoj posao? - Već sada se osećaju promene, ali nam treba cela 2015. da bi se osetila velika promena i zato nam se žuri da usvojimo zakon do kraja godine. Koji deo državne uprave je najlošiji? - Postoje loši delovi, ali dobar deo se zalaže i trudi da prevaziđe probleme koje nameće loš sistem. Najveći je problem što su često zbog loše organizacije i čestiti ljudi obeshrabreni da rade. Nije im jasan zadatak i nagrada. Da se to sredi, trebaće vremena. Bili ste u vladi Srbije pre više od deset godina. Ne čini li vam se da su problemi isti? Nažalost, kad je reč o državnoj upravi, mnogo toga je ostalo nepromenjeno. Nije fer reći da ništa nije urađeno. U ono vreme niste mogli da platite državnog službenika. I dalje ne uspevamo da planiramo kako treba i da odvojimo rad od nerada. Zatim, suviše je propisa koji služe za to da ne zloupotrebljavamo sistem i po cenu toga da sistem bolje radi. Važno je da razumemo da moramo da budemo uporni da bismo to promenili, iako to politički nije dovoljno vidljiv posao. Ova vlada hoće da uvede red i zna da neke stvari mora da uradi odmah, a druge da sprema kako bi za nekoliko godina bilo bolje.