TOZOVAC ZA KURIR: Ne bojim se smrti, nego da me ne tuku ko Rašu Popova!

Ako neko voli život, kafane i žene, onda je to Predrag Živković Tozovac(73). Legenda narodne muzike koji je životni sat, kako sam kaže, namestio tako da otkucava po njegovoj meri, u intervjuu za Kurir govori o svojim neostvarenim željama, greškama iz mladosti i neprijatnostima koje je tokom karijere doživljavao u kafani. Međutim, ono što najviše mori ovog umetnika nije smrt, već to da ne doživi sudbinu književnika Raše Popova, kog su nedavno pretukla tri maloletna prestupnika ispred zgrade. - Ne plašim se smrti, više se plašim da me neko ne napadne kao što su to učinili Raši Popovu. Fatalista sam, verujem u sudbinu i život posle ovog. Jeste li nekad doživeli neku neprijatnost? - Ako čovek traži đavola, on će ga i naći. Mnogo puta treba prećutati u nekoj situaciji i čoveku koji provocira. Moj život je vezan za kafanu, koja je đavolja crkva. Tu nije sve med i mleko. Neprijatnost može da se doživi samo od nevaspitanog čoveka. Danas su i devojčice agresivne. Lepo je znati blagorodne ljude, lošim ljudima nije lako sa svojim zlom, posebno ako ga eksponiraju. Budući da ste zagazili u osmu deceniju života, a i dalje nastupate po kafanama, jeste li se umorili od takvog života? - Taman posla da se umorim. U mom srcu i mozgu ima muzike za tri života. Šta vam nedostaje iz mladosti? - U mom životu, koji je, inače, skroman, ne treba da postoji nešto nedostižno. Postigao sam ono što je bilo moguće dostići. Mislim da sam još uvek mlad, da sam klinac i nisam ljubomoran ni na čiji glas, lepotu, posebno ako imam prilike da prosudim o nekom glasu i stasu. Kakve ste žene voleli? - Često sam bio u situaciji da mi se dopadne žena za koju bi mnogi rekli da nije nešto, a ja pronađem neku lepotu u njoj. Bio sam je.ivetar. Nisu se meni udvarale žene, već Tozovcu. Ako ne nađeš pravu ljubav, ne daj ništa. Kakve su želje čoveka u vašim godinama? - Usporio sam sa željama jer nigde više ne žurim. Jedan dan mi traje 108 sati. To se zove usporavanje vremena. Ja bih da zaustavim vreme da mi dan traje i po nedelju dana. Jeste li mnogo grešili? - Nego šta sam. Pokažite mi bezgrešnog. Čoveku treba još jedan život da ispravi svoje greške. Kako to da se ni s jednim kolegom niste posvađali tokom karijere? - Stvar je u mojoj prirodi. Dobrotu sam nasledio od majke jer sam oca izgubio sa četiri godine, kad su ga Nemci u ratu streljali. Volim svoje kolege. Samo su me zli ljudi ogovarali. Po čemu biste najviše voleli da vas pamte? - Po nečemu što im je bilo lepo kad su slušali moje pesme. Čovek mora da stvara dobro u životu jer je život jedna muka živa, obaveza i briga.