Celer smanjuje stres i čuva arterije

Celer (Apium graveolens), poznat u narodu i kao cereviz, selen i selin, dvogodišnja je zeljasta biljka, sa mesnatim i vretenastim korenom. Stabljika mu je razgranata i dostiže visinu od 40 do 80 cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su listići klinastog oblika. Slatkasti odebljali koren celera najčešće se koristi u ishrani. Peteljke i listovi, koji imaju jak aromatičan miris, takođe služe kao začin. Kao samonikla biljka raste na primorju i na vlažnim staništima, a uzgaja se i u bašti. Kad i kako se bere Za lečenje se koriste listovi i koren, koji se skupljaju i vade do kraja oktobra. Lekoviti sastojci najbolje ostaju očuvani u sveže isceđenom soku sirovog korena, listova i stabljike. NAPOMENA: Prilikom kupovine birajte plod čija stabljika pukne čim je savijete jer to znači da je svež. Ostaci stabljike na vrhu moraju biti bez tragova sušenja i truljenja. Obratite pažnju na boju, tamnija boja znači da je stabljika ukusnija. Šta leči Celer pomaže u lečenju astme, katara pluća, promuklosti, reume, gihta, mokraćnih puteva, bubrega, nervnih oboljenja, poboljšava apetit i otklanja smetnje u varenju. Takođe, poboljšava krvnu sliku i cirkulaciju. Celer deluju relaksirajuće na arterije, omogućavajući im da se šire, smanjuje količinu hormona stresa, koji, takođe, utiče na kontrakcije krvnih sudova. Preporučuje se i osobama sklonim debljanju i sa celulitom. Povoljno deluje i na regulisanje menstrualnog ciklusa. Celer smanjuje i koncentraciju lošeg holesterola. Za snižavanje holesterola najbolje je piti sok od celera, s tim što treba biti uporan jer se očekivani efekat može videti tek posle osam nedelja. UPOZORENJE: Manji broj osoba može da ima ozbiljne alergijske reakcije na celer, koje nekad mogu da dovedu do fatalnog šoka. Kod nekih ljudi konzumiranje celera može da izazove utrnuće jezika.