Dr Dalibor Dragišić Kardiolog: Hipertenzivna kriza

Hipertenzivna kriza predstavlja nagli skok krvnog pritiska na vrednosti iznad 180/120 mmHg. Predstavlja urgentno i potencijalno životno ugrožavajuće stanje. U svakodnevnoj kliničkoj praksi jedno je od najčešćih neadekvatno lečenih urgentnih stanja. Javlja se u nekom periodu života kod oko jedan odsto osoba koje leče povišen krvni pritisak. Stepen hitnosti i težinu poremećaja ne određuje visina krvnog pritiska, već prisustvo znakova oštećenja ciljnih organa (srce, mozak, bubrezi i oči). Na osnovu simptoma opisuju se dva entiteta - kriza prvog i drugog stepena hitnosti. Hipertenzivna urgencija je hipertenzivna kriza drugog stepena hitnosti. Povišen krvni pritisak nije udružen sa oštećenjem ciljnih organa i ne zahteva hospitalizaciju, a cilj lečenja je sniziti ga postepeno u toku 24-48 časova u ambulantnim uslovima. Hipertenzivna emergencija (raniji naziv maligna hipertenzija) predstavlja hipertenzivnu krizu prvog stepena hitnosti. To stanje je udruženo sa oštećenjem ciljnih organa i zahteva hospitalizaciju. Neophodno je brzo snižavanje krvnog pritiska za 20-25 odsto tokom prvog sata, a zatim u narednih šest časova sniženje pritiska do 160/100 mmHg. Oštećenje organa može da se manifestuje kao napad angine pektoris koji može da napreduje do infarkta srca, disekcija (cepanje) aorte, akutno popuštanje srca s edemom pluća, neurološki simptomi (duple slike, glavobolja, vrtoglavica, povraćanje, mučnina, poremećaj govora) - što može da napreduje do razvoja kompletnog moždanog udara ili popuštanja bubrega i razvoja akutne bubrežne slabosti. Lečenje obuhvata brzo, ali kontrolisano snižavanje krvnog pritiska. Pritom, naglo spuštanje krvnog pritiska dovodi do dodatnog oštećenja organa i kao takvo je opasno.