Milena Živanović: Nije mi teško pala scena silovanja sa Cvetkovićem

Mlada zvezda srpskog teatra Milena Živanović konačno će svoj raskošni talenat pokazati i na velikom platnu u filmu „Amanet“. Godinu za nama obeležila je njena uloga Zone Zamfirove, a glumica je dobila angažman i kod Miloša Lolića u predstavi „Dnevnik o Čarnojeviću“. Zašto si odabrala baš glumu? - Kad sam se rodila, rešila sam da ću biti glumica, ili ništa drugo. Lagala sam jedino mog deku da ću biti lekar i da ću smisliti lek da nikad ne umre. Krenula sam u Dadov, gde sam se zaljubila u pozorište i stekla neke prijatelje za ceo život, poput Milana Marića, s kojim sam kasnije upisala Akademiju u istoj klasi. Čekamo tvoj novi film „Amanet“, u kojem igraš Višnju, devojku koja ostaje trudna. Da li je ona pozitivan lik ili negativac? - Ona je u isto vreme i heroj i antiheroj. Višnja hoda po ivici žileta jer je povređena. Bori se za osvetu i morala sam da je opravdam. Mnogo je drugačija od mene. Svetozar Cvetković, Danica Maksimović i moj partner Ljubomir Bulajić pomogli su mi da dočaram lik kroz nekih 100 različitih nijansi. U filmu imaš lepih ljubavnih scena s Bulajićem, ali i scenu kad te siluje Cvetković. Kako se spremaš za snimanje takvih kadrova? - Toliko sam se tih dana poistovetila s njom da se i danas, kad vratim film, osećam kao da je neko drugi. Nije mi bilo teško da snimam sa Cvetkovićem. Radila sam s njim već na svojoj diplomskoj predstavi. On je veliki čovek, kolega i glumac, koji mi je olakšao posao. Kako glumac pobedi stid? - Ukoliko je u pitanju umetnost i stvari koje su opravdane, nema razloga da se osećam neprijatno i sramno. Zbog atmosfere ekipa izađe, a ostane samo kamerman. Gledamo te u „Čarnojeviću“ opet kod Miloša Lolića. - Ceo proces mi je promenio život i pogled na neke stvari. Tekst je nešto najlepše što sam pročitala na temu rata jer prožima mnoge stvari o smislu života, ljubavi, čoveku, mudrosti... Predstava postavlja pitanja, a mislim da daje odgovore, što, nisam sigurna, da li umetnost treba da radi. Reakcije su podeljene jer je u pitanju nešto potpuno drugačije. Nova si Zona na Terazijama umesto Ivane Popović. - Igrala sam dugo lik Vaske, što je prvo moje iskustvo u teatru. Nije mi teško bilo da uskočim u lik Zone jer sam iza scene pevala sve songove. Ivanu uloga čeka kad se vrati s trudničkog odsustva. Da li si u rodu sa slavnim Milivojem Živanovićem? - Nisam. Samo nosimo isto prezime i inicijale. Nikola Đuričko je na jednoj konferenciji to dobacio i tako je krenula priča među novinarima. Moji roditelji su ekonomisti. Mama voli da slika, a čini mi se da sam apstraktnu misao povukla na nju. Rođendan proslavljaš 24. januara, kad i Danica Maksimović. - Nas dve smo u horoskopu Vodolije, i to smo saznale kad smo spremale „Zonu Zamfirovu“. Dobila sam tad poziv od njenog sina Miloša da igram Dezdemonu u „Otelu“ i tad smo uspostavile kontakt. Da u Daninim godinama imam polovinu njene energije, daleko ću dogurati. Naravno, i karijeru kao što je njena. Svaka glumica bi to sebi poželela. Ko su ti uzori? - Volela sam Sonju Savić i Milenu Dravić, koju poznajem i privatno. Ona se frizirala kod mog ujaka i tražila sam da mi da autogram kao svojoj imenjakinji. Parče papira čuvam i danas. Ipak, ime nisam dobila po njoj, nego po svojoj tetki. Milena je predivna žena, koja pleni. Kad prođe kroz bife, neka energija isijava. Nadaš li se stalnom angažmanu u nekom pozorištu? - Ne razmišljam o tome. Lepo mi je sad kao slobodnjaku. Student sam još uvek i mogu da ćapim od mame i tate kad zafali novca.