(VIDEO) PLEME PACOVA: Milion ljudi živi u podzemnoj koloniji u Pekingu!

U podzemlju Pekinga, u skučenim podrumima i "adaptiranim" kanalizacionim prolazima, živi više od milion ljudi. Neki su u prestonicu Kine došli kako bi zaradili novac za svoje porodice, neki u potrazi za karijerama.

U sobama širokim tek toliko da u njih stane jedan poluistrošeni dušek, svake noći spavaju i sanjaju bolji život, a svakog jutra se bude sa nadom da će uspeti da urade i zarade neki juan više.

Ova kolonija nesrećnih ljudi dobila je i jedan možda uvredljiv, ali tužno istinit nadimak - "Pleme pacova". Većina njih su mahom radnici imigranti, koji ne mogu sebi da priušte pristojan privatan smeštaj. S obzirom da nemaju boravišnu dozvolu, nemaju pravo čak ni na jeftine sobe, poznatike kao "hukou", koje obezbeđuje kineska vlada.

Prvi koji je ukazao na postojanje ove kolonije je fotograf Sim Ći Jin, koji proteklih pet godina fotografiše i dokumentuje tužnu životnu sudbinu ovih ljudi.

"Oni su zapravo mahom mladi, optimistični i vedri ljudi. Glavna ambicija im je da se pomaknu sa dna društvene lestvice na kojoj se trenutno nalaze", kaže Sim.

Prosečan prostor životnog prostora u podzemlju je oko 10 kvadratnih metara, a mesečna kirija iznosi 70 dolara. Trenutno je nemoguće utvrditi tačan broj ljudi koji obitavaju u pekinškom podzemlju, a gruba procena ukazuje na to da ih ima oko milion.

Inače, sve zgrade koje se grade u Pekingu obavezno moraju da imaju podrum, što je regulisano odlukom vlade. Ova praksa započela je pedesetih godina prošlog veka. Još jedna zakonska odredba ukazuje na to da se može živeti u svakom prostoru koji ispunjava osnovne uslove.

Fotograf Sim Ći Jin napravio je i kratak dokumentarac, u kojem se fokusirao na 21-godišnjeg Žang Ćija, uličnog prodavca koji je iz Mongolije došao u Peking kako bi zaradio novac. Neverovatno vedrog duha, Žang priča kako se svim silama trudi da napreduje i ostvari nešto u životu.

"Svakog dana kada izađem na površinu, gledam te lepo obučene klince, i zamišljam da ću uskoro i ja biti jedan od njih. Posao nekada ide dobro, nekada ne, ali znam da ću uspeti", kaže ovaj mladić, i dodaje da ga je otac posetio samo jednom, i da se rasplakao kada je video u kakvim uslovima živi.

"Nije ovde baš toliko loše kao što izgleda, kirija je jeftina, i čovek se vremenom navikne", završio je Žang i podigao oronula vrata podruma, krenuvši u još jedan novi dan, u svet kojem toliko žarko želi da pripada. Jednog dana.