Tuga ne jenjava
PETOGODIŠNJI POMEN Mića Kapisoda: Nemam snage da se čujem sa Ksenijinom majkom
Kako vreme prolazi, sve mi je gore i teže da se pomirim s činjenicom da moj sin i Ksenija više nisu živi, kaže za Kurir Filipov otac Mića Kapisoda
> 00:00h
Šesnaestog marta navršava se pet godina od kobnog trenutka kada je maneken Filip Kapisoda iz vatrenog oružja usmrtio pevačicu Kseniju Pajčin, a zatim iz istog oružja presudio i sebi. Porodice Pajčin i Kapisoda godinama se bore s bolom zbog gubitka svoje dece, i to ni vreme ne može da ublaži. U iskrenom razgovoru za Kurir Filipov otac Mića Kapisoda priznaje da i dalje nema snage da pozove Ksenijinu majku. - Ne dirajte mi u rane. Nemam snage da se čujem sa Ksenijinom majkom. Kako vreme prolazi, sve mi je teže. Čini mi se da u početku nisam ni bio svestan količine bola koju je donela ova tragedija, ali kako vreme prolazi, sve više mi nedostaje moj Filip - s dubokim uzdahom priča Kapisoda. U Filipovom domu na Cetinju poslednjih pet godina kao da je vreme stalo. Samo se uspomene ljubomorno čuvaju. - Njegova soba i dalje je netaknuta. Tamo gotovo da ne ulazimo. Čuvamo slike i uspomene na njega. Ohrabruje nas samo činjenica da ga prijatelji nisu zaboravili već nas često posećuju. U stalnom smo kontaktu s Gogom, ona nas obilazi. Dolazi nam i Petar, koji brine o nama nakon Filipove smrti. Šta ćemo, preživljavamo - završava priču duboko ožalošćeni otac. Iako je bilo insinuacija o tome da su se Ksenijina majka Ljubica i Filipov otac Mića nedavno prvi put čuli nakon tragedije, do toga ipak nije došlo. Dve porodice dostojanstveno svaka u svom bolu čuvaju sećanje na svoju decu.
Goga Sekulić TUGA ZA KSENIJOM I FILIPOM NIKAD NEĆE PROĆI Često ih spominjem oboje, mogu da zamislim kako je njihovim roditeljima. To je velika bol i tuga koja nikad neće proći. U kontaktu sam s Filipovim roditeljima. Nju sam volela jer je bila lafica, a on mi je bio baš dobar drug i nedostaje mi njegovo prisustvo, kao i energija koju je imao. Bane Dević NIŠTA SE NIJE PROMENILO, KSENIJA MI I DALJE NEDOSTAJE! Ksenija mi i dalje nedostaje i uvek će mi nedostajati, ništa se nije promenilo. Ona mi je bila najbolji prijatelj i posle njene smrti nikad nisam pokušao da se zbližim sa nekim i ponovo pronađem pravog druga. Zahvaljujući njoj već 14 godina se bavim svojim poslom. Za njom sam tugovao i bio van sebe dve godine, kasnije sam sebi rekao da moram ići dalje, ali ona je svaki dan prisutna u mom životu. Njena majka se i dalje bori, ne pitam je kako je jer se vidi da je loše.