SKANDAL TRESE KLINTONOVE: Ovako su Bil i Hilari opljačkali zemljotresom razoreni Haiti

VAŠINGTON - Pre nego što je zvanično najavila kandidaturu za predsedničke izbore 2016, Hilari Klinton našla se u centru vrlo ružnog skandala koji bi mogao da označi kraj njezine predsedničke opsesije, kao i upornih pokušaja njenog supruga Bila da se vrati u vrh američke politike. Naime, procurelo je u medijima da su Klintonovi iskoristili svoj položaj da bi 2010. do kosti opljačkali zemljotresom razoren Haiti.

Kako se navodi, Bil je zloupotrebio položaj na Haitiju posle zemljotresa u januaru 2010, kad je poginulo više od 300.000 ljudi, a u mutne poslove navodno je upleten i Hilarin brat, fondacija Klintonovih sarađivala je s meksičkim mogulima i narko-kraljevima a Hilari sarađivala s nekim od najprljavijih Bilovih saradnika iz Bele kuće.

Priču o ovom skandalu 5. marta objavio je internetski blog Breitbart, koji je preneo priču iz nove knjige nagrađivanog novinara Pitera Švajcera "Pare Klintonovih: Neispričana priča kako i zašto su strane vlade i firme pomogle Bilu i Hilari da se obogate“ (Clinton Cash: The Untold Story of How and Why Foreign Governments and Businesses Helped Make Bill and Hillary Rich).

Jedan od objavljenih detalja je da je vlada na Haitiju prvi put u poslednjih 50 godina poklonila rudnik zlata "Morne Bosa" maloj kompaniji "VCS Mining" iz američke savezne države Severne Karoline. To je učinjeno nezakonito, bez odobrenja lokalnog Kongresa. Glavni čovek u "VSC Mining" Toni Rodam je Hilarin brat, a u upravi je i bivši premijer Haitija Žan-Maks Belerive. Posao je dobijen u decembru 2012, dok je Hilari bila šefica američke diplomatije.

Dalje, uslovi pod kojima su Rodamovi dobili zlatni posao propisuju da vladi Haitija ide samo 2,5 posto od nadoknade za pravo eksploatacije, iako je uobičajena stopa najmanje duplo veća i "VCS Mining" ima mogućnost da obnovi ove uslove za 25 godina.

Samo dan pošto je objavljena ova ekskluzivna priča, 6 marta, "VCS Mining" demantovao je na svojoj internet-stranici da su Rodam ili Belerive umešani u ove poslove. List Blumberg pokušao je da dođe do rukovodstva te firme, ali je objavio da "nema na raspolaganju podataka o članovima uprave.“

Blog tvrdi da Hilari ne da uvid u svoju privatnu prepisku iz doba kad je bila šefica diplomatije baš zato što su u njoj informacije o njenoj ulozi posle zemljotresa u Haitiju. Kao državna sekretarka SAD (21. januara 2009. do 1. februara 2013) ona je, podseća blog, za prepisku koristila samo privatni mejl i sopstveni server, a ne adresu “state.gov“, koja se po pravilu koristi za zvanične poslove američke vlade.

Tokom njenog boravka u Stejt departmentu USAID je kroz svoje programe isplatio 3,6 milijardi dolara za pomoć žrtvama zemljotresa Haitija. I dok je Hilari Klinton upravljala milijardama dolara američkih poreskih obveznika koji su odlazili u nepoznate projekte na Haitiju, Bil je bio specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za pomoć žrtvama zemljotresa, i zajedno sa Žan-Maksom Beleriveom osniva Komisiju za obnovu Haitija. Istovremeno, Bil je bio na čelu Fondacije Klinton, koja je tvrdila "da je dobila 36.000.000 dolara od privatnih donatora za obnovu Haitija“.

Međutim, Fondacija Klinton je u vreme dok je Hilari bila državna sekretarka takođe primala novac iz zemalja u kojima je boravila kao šefica američke diplomatije, uključujući UAE, Katar, Saudijsku Arabiju i Iran, što je očigledan sukob interesa ako Hilari jednog dana postane predsednica, navodi se u blogu.

Kako se ističe, u jednom slučaju je Fondacija Klinton prihvatila "poklon" od 500 000 dolara od alžirske vlade, ali pod uslovom da taj novac iskoristi "za pomoć žrtvama zemljotresa u Haitiju“. Uglavnom, Bil je za privatnu fondaciju uzimao novac od stranih vlada koje je Hilari službeno posećivala kao državna sekretarka.

Tu priči nije kraj - novinari istražitelji koji se bave Fondacijom Klinton kažu da u njenom vrhu sede ljudi povezani sa organizovanim kriminalom, kao što je Brus Lindzi, bivši savetnik Bila Klintona u oba predsednička mandata, za kog tvrde da je konsiljere mafije, rudarski i filmski mogul Frenk Đustra, najveći donator Fondacije. On je, kao i ostali najveći donatori, uplaćivao Klintonovima pare s računa u švajcarskom ogranku banke HSBC, koja je pomagala imućnim klijentima da izbegnu porez. Tako su Klintonovi , navodi blog, dobili 81. milion dolara.

U Fondaciji sedi i Meksikanac Karlos Slim, za kog meksički novinari otvoreno govore kako svoje kolosalno bogatstvo nije skupio samo podizanjem cena telefonskih usluga u Latinskoj Americi. Nagrađivani novinar Danijel Hopsiker tvrdi da Slim "ima dugogodišnje poslovne odnose sa bogatim meksičkim biznismenima osumnjičenima za veze u tzv. 'Kartelu jugoistok', koji okuplja krijumčare droge sa sedištem u Kankunu". On je i drugi najveći vlasnik deonica Njujork tajmsa, dugogodišnji poslovni partner Hilari i saradnik Fondacije Klinton na Haitiju.

(Alter Mainstream Info.com)