Pomen stradalima
DVE GODINE OD MASAKRA U IVANČI: Tog dana Ljubiša je ubio sve nas
Svako jutro nam je sve teže. Nemamo kome da se javimo, kažu preživeli meštani sela u kojem je 9. aprila 2013. Ljubiša Bogdanović 13 komšija odveo u smrt
> 00:00h
VELIKA IVANČA - Teško mi je, svakim danom je sve teže. Izađem u dvorište, nigde nikoga... Sleću vrane i svrake, a kuće zatvorene. U jednom trenutku izgubio sam suprugu, majku, komšije... Ljubiša je zapravo tog dana ubio sve nas! Ovim rečima opisuje svoju bol Radoje Stekić iz Velike Ivanče, koji je 9. aprila 2013. ostao bez majke Danice (78) i supruge Dragane (50) u krvavom pohodu Ljubiše Bogdanovića. Ljubiša je ubio 13 komšija i rođaka, među njima i dvogodišnjeg dečaka, a zatim izvršio samoubistvo. Masovni ubica zatro je tri kuće i pet porodica zavio u crno!
Vreme je ovde stalo - Skinuo sam crninu za ženom i majkom, ali ih nikada neću prežaliti. Svi mi govore da moram da budem jak, a nikad u životu mi teže nije bilo. U ratu sam učestvovao, ja sam 1999. godine oborio avion u Belom Potoku, ali mi ovako nije bilo.
Razmišljao sam i o tome da se ubijem, ali sam odustao. Onda sam se razboleo, nisam hteo da pijem lekove - priča kroz suze Stekić, koji se sa sinom Aleksandrom snalazi kako zna i ume.
U Velikoj Ivanči vreme je stalo. Dve godine kasnije zaselak Stubline i dalje je sumoran i prazan. Kuće ubijenih Mijailovića i Ješića su zaključane. Rodbina Despotovića, u kojoj je monstrum ubio petoro ljudi, među njima i malog Davida, juče je pripremala dvogodišnji pomen.- Obeležavaćemo godišnjice dok god smo živi. Saosećamo sa bolom i tugom za svim nedužnim životima, a posebno mi je teško zbog deteta, koje je tek trebalo da živi. Ne daj bože da se ikad igde ovako nešto ponovi. Nažalost, ne možemo ih vratiti, ostaje nam samo da ih se sećamo - suzdržavajući suze priča Sreten Despotović, deda malog Davida.
Jednu kuću zaobišao Jedina kuća u Stublinama koju je monstrum Bogdanović zaobišao u krvavom pohodu je dom Svetlane i Vasilija Miloševića. - Izađemo napolje, nemamo kome ni da se javimo. Sve kuće prazne. Često mi se učini da čujem glas komšinice Ljubine. Viđamo samo Radoja. Sin mu se nedavno oženio, mnogo je bio srećan. Govorio je: „Jedna dobra žena otišla, druga došla.“ Međutim, ta veza je kratko trajala - priča Svetlana.
Žena ubice BOG ME JE SAČUVAO, ŽIVIM ZBOG UNUČIĆA Javorka Bogdanović, koja je preživela suprugove metke, svaki dan obilazi grob ubijenog sina Branka. Ne prođe ni dan da se ne zapita zašto je Ljubiša ubio 13 ljudi, ali odgovora nema. - Bog me je sačuvao, moram da živim zbog dece i unučića. Ali mi je teško, sama sam. Često sanjam Baneta i Ljubišu. Ljubiša mi u snovima poručuje da čuvam kuću. Šta da čuvam kad ju je zatro - kaže Javorka.
Dvorište Ješića PAS UGINUO OD TUGE Iza ubijenih Ljubine i njenog sina Miloša Ješića ostao je samo pas Lola, ali je i on jesenas uginuo od tuge za njima.- Posle zločina danima ga nije bilo. Onda se vratio i stalno je ležao ispred zaključanih vrata. Tu smo ga i našli mrtvog - priča Svetlana Milošević.
POBIO POLA SELA, PA SE UBIO Ljubiša Bogdanović je 9. aprila rano ujutru ubio majku Dobrilu, sina Branka i još 11 komšija, među kojima i dvogodišnjeg DavidaUbica je pucao i u svoju suprugu Javorku, koja je preživela Bogdanović je po dolasku patrole pucao sebi u glavu u dvorištu porodične kuće Žrtve: Branko Bogdanović (42), Dobrila Bogdanović (83), Danica Stekić (78), Dragana Stekić (50), Velimir Mijailović (68), Olga Mijailović (69), Ljubina Ješić (64), Miloš Ješić (48), Mihailo Despotović (61), Milena Despotović (61), Goran Despotović (24), Jovana Despotović (21) i David Despotović (2)