Ako konzumirate marihuanu narednih 50 godina, može vam se dogoditi i ovo...

Autorka Ketrin Hiler odrasla je u Njujorku i popušila svoj prvi džoint u parku u Bruklinu.

Kad je uzela prvi dim, već je bila u "treningu", pušeći cigarete da bi dobro izvela uvlačenje. Ali kaže da je ništa nije moglo pripremiti za euforiju koju je tad osetila i otad je "potpuno navučena".

"Bilo je jednostavno divno", prisetila se početaka pušenja kanabisa. "Dozvolilo mi je da dospem do određenih misli i ideja koje pre nisam imala", dodala je.

U svojoj novoj knjizi "Samo reci da: Marihuana memoari" Hiller opisuje svoje avanture kroz život i preispituje uobičajene stereotipe o tome kakvi su pušači trave. I iako se širom sveta ta mišljenja možda već polagano menjaju, mnogi su još uvek uvereni da ti 50 godina svakodnevnog pušenja marihuane može doneti samo loše i od tebe napraviti neodgovornu "spaljenu" osobu. I za neke je ljude to, nažalost, istina. Ali ne i za Hiller.

Ona je u svojih 68 godina života mngo uradila, verovatno mnogo više nego neki ljudi koji nisu nikad pipnuli. Ona je aktivistkinja, radila je filmove, pisala knjige, a ima i doktorat sa Univerziteta Braun. Pomagala je u dokumentiranju Vudstoka, a sad slično radi na Burning Manu. Uz sve to, odgajila je tri dečaka. I da, pušila je i s njima.

Sebe ne voli da zove "aktivistkinjom za marihuanu", ali priznaje da ju je otvoreno pisanje o njenoj "ljubavnoj vezi s travom" dovelo do nekih zanimljivih rasprava sa komšijama. "Kad mi je izašao prvi tekst - "Kako kupujem travu" - komšije su mi dotrčali komentarišući "Zašto mi nikad nisi ponudila?" ili "Oh, mi se napušavamo sve vreme", ispričala je.

(Index.hr)