MRAČNA STRANA CARA DUŠANA: Zvali ga Silni, a on bio papučar

Dušan je bio lep muškarac, veoma visok i neobično razvijen. Kažu da je izazivao divljenje već samom svojom pojavom i da je bio odličan vojnik, lično veoma hrabar, dostojan loze Nemanjića. Vladimir Ćorović u znamenitoj „Istoriji Srba“ o Dušanu piše: „Taj silni car, koji je gospodario na Balkanu, bio je neobično popustljiv prema svojoj ženi Jeleni, koja je više nego ijedna druga vladarka pre nje uticala na državne poslove i na cara lično...“ Jelena je bila bugarska plemkinja. Imala je 21 godinu kad se 1332. udala za dve godine starijeg Dušana, koji samo što je bio nasledio očev presto. Iako je njihov brak sklopljen iz političkih razloga, ostaće zajedno naredne tri decenije, sve do Dušanove smrti. Istoričari nemaju visoko mišljenje o Jeleninoj naravi i karakteru, ali joj je Dušan verovao preko svake mere. Desilo se tako da ni tokom četiri godine po njihovom venčanju Jelena nije zatrudnela. Na nagovor vlastele i sveštenstva Dušan je pristao da se oženi ćerkom nemačkog kralja Jelisavetom. Ali nemačka princeza, koju niko ništa nije pitao, umrla je pred polazak na put. Kad je saznala za te planove, Jelena je požurila da rodi - i to muško dete, naslednika! Većina istoričara se slaže da je „na sumnjiv način“ dobila svog jedinog sina Uroša. Zbog nje je Dušan bio spreman da se suprotstavi i Crkvi. Sveštenstvo je Dušanu bilo potrebno da bi preko vere za sebe pridobio Grke, čije je zemlje osvojio. Osim toga, bila mu je važna podrška Carigradske patrijaršije. U tom pogledu naročito je polagao na uticajne svetogorske monahe, pa ih je i lično posetio 1347. godine. Ali ma koliko je bio zainteresovan da ta poseta protekne što bolje, Dušan je popustio upornoj carici Jeleni da i nju povede sa sobom i tako prekrši vekovima staro pravilo da na tlo Svete Gore ne sme kročiti ženska noga. Da bi se objasnila ova careva popustljivost ženi, neki istoričari Dušana pravdaju željom da „ženu na Svetu Goru skloni od epidemije kuge“. Delom zbog ovog, a delom zbog toga što je radio na uniji sa katolicima, Dušan je jedini vladar iz dinastije Nemanjića koji nije bio proglašen za sveca posle smrti. BIOGRAFIJA - Rođen 1308, a umro 20. decembra 1355. godine. - Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić, poznat i kao Dušan Silni, bio je srpski srednjovekovni kralj i prvi srpski car. U njegovo vreme Srbija dostiže vrhunac svoje moći. - Dušan je s vlasti zbacio svog oca Stefana Dečanskog i zatočio ga u Zvečanu, u čemu mu je pomogla vlastela nezadovoljna politikom starog kralja prema Bugarskoj i Vizantiji. - Iskoristivši unutrašnje nemire u Vizantiji, Dušan je znatno proširio granice srpske države prema jugu, sve do Korintskog zaliva. Na severu je granica bila na Savi, a jedno vreme je i Beograd bio u sastavu njegove države. Dušan se 1345. proglasio za cara Srba, Grka (tada Romeja) i Bugara. Uzdigao je srpsku crkvu sa ranga arhiepiskopije na rang patrijaršije. - Poznat je i po donošenju Dušanovog zakonika, najznačajnijeg srpskog srednjovekovnog pravnog akta. - Završio je manastir Dečane, zadužbinu svoga oca, a njegova najznačajnija zadužbina bio je manastir Svetih arhangela kod Prizrena. - Nije poznato mesto njegove smrti. Do 1927. godine bio je sahranjen u manastiru Svetih arhangela u Prizrenu, a onda su njegove kosti prenete u Patrijaršiju u Beogradu, da bi 1968. bile sahranjene u beogradskoj Crkvi Svetog Marka.

Sutra: Sin kneza Lazara otvara Turcima vrata u Evropu